Čeburaška

Jedna netipična varijanta, za nas koji smo navikli na ribolov jig glavama. Nastala kao proizvod siromašnog tržišta Sovjetske ere, gde su bilo kakvi proizvodi (osim najnužnijih) bili luksuz i smatrani za, maltene, neprijateljsku aktivnost. Sa tehnikom sam se upoznao krajem 80-ih, sa masovnijim dolaskom Rusa i ostalih njima bliskih naroda kod nas. Prve glave sam počeo da lijem ranih 90-ih, i do danas ih prilično često koristim. Potpuno drugačija tehnika (od nama poznate američke škole), gde se lovi aktivna riba, mahom agresivnom prezentacijom, većim težinama glava nego što je potrebno, uz korišćenje nešto drugačije opreme…

blog

Pre svega, štapovi su brzi, ali nije potrebna preterana krutost nego elastičnost, pošto se pokretanje jiga vrši brzim namotavanjem strune, bez većeg odizanja varalice štapom. Skokovito kretanje se postiže tehnikom kreni-stani umesto odizanja štapom. To daje dosta drugačiju akciju i kretanje kroz vodu, a ciljna grupa je aktivna riba koju treba brzim pročešljavanjem terena pronaći. Olovna glava, po pravilu okrugla, danas poznata kao Flexi-jig, uglavnom homemade, ima ulogu da brzo dostigne dno u tekućoj vodi, bez prevelikih finesa, pa se najčešće koriste dosta veće težine od neophodnih, što u kombinaciji sa brzim i relativno dugim odskocima lovi samo aktivnu ribu, što u nekim slučajevima bude mana, ali u bogatim rekama daje siguran i dobar ulov. Naravno da je moguće raditi manjim težinama, sporiju prezentaciju i pokriti i deo neutralnih grabljivica, ali je to ipak prilično agresivna prezentacija.

Velika prednost čeburaške je mogućnost montiranja raznih tipova udica, od standardne jednokrake, preko dvo i trokrakih do worm udica (i weedless montaža), kao i zglobna veza koja omogućava lakše usisavanje varalice prilikom napada.

Još jedna prednost čeburaške je tačka kačenja izvučena napred, najčešće pod uglom većim od 45°, što omogućava mnogo bolju prolaznost kroz granje i preko kamena od standardno, gore postavljene alkice. Glava jednostavno klizne preko objekta jer nema tendenciju da se podvlači kao centralno balansirana varalica. Veza glave i udice/varalice je u izvornoj verziji pomoću alkice (split ring-a), ali potpuno ravnopravne su i glave sa kopčom za kačenje udice, (koje se meni više sviđaju) jer olakšavaju zamenu varalica.

Zanimljiva je i mogućnost montaže sasvim malih varalica na prilično velike glave jer pokretni mamac lakše bude usisan nego kada je fiksiran. Jig-glave nije moguće normalno koristiti ako je jako mala udica na većoj glavi jer prilikom usisavanja varalice veličina glave smeta udici da se zakači za tkivo. Zbog toga se sa veličinom glave mora povećati i veličina udice, a samim tim i veličina varalice  Za finese celog sistema možete pogledati na ruskim You Tube kanalima, sa celom paletom montaža na raznorazne tipove udica.

Mana čeburaške je, pre svega, prebrza prezentacija u mnogim situacijama, veliki procenat prebacivanja i kačenja varalice preko osnovne strune (osim u slučaju weedless montaže), što u glavnom blokira rad same varalice i smanjuje atraktivnost prezentacije. Uplitanje je naročito izraženo kada se jiguje štapom, pa je za jako spore prezentacije i gumice sa finim radom mnogo bolje rešenje klasična jig-glava.

Naravno, o svemu ovome bi još moglo da se diskutuje, svako ima svoja iskustva, ali sistem i tehnika su veoma upotrebljivi, naročito u situaciji kada morate na brzinu da pretražite veliki nepoznati prostor. Idealna kombinacija je glava+worm udica, prolazi skoro svuda, atraktivna za sve predatore i omogućava više prezentacija, od klasičnog pravolinijskog povlačenja, skokova iniciranih pokretanjem štapa do standardnog brzog namotavanja mašinicom.

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor