C&R

Uhvati i pusti, svetski trend, pomodna aktivnost zaživela u zemljama visokog standarda, gde je hobi samo hobi, a ne poluprofesija, polako zauzima mesto i kod nas. Kao i u svemu drugom, stižu novotarije; sa velikom zadrškom , ali tu su…

I pored svega što znamo o stanju svesti kod nas, ne mogu da ne budem zgađen uobičajenim odnosom prema ulovu, bez obzira da li se riba nosi ili (retko) vraća.

Najčešće su to fotografisanja u sto poza, kao da je po sredi pokazna Kama-Sutra, a ne samo zabeležen lep ili neuobičajen ulov. Maltretiranje već dovoljno izmučene i stresirane ribe sa sve izvrtanjem cele vilice naopako ne bi li se videla progutana varalica, držanje griperom za polupokidanu vilicu, višeminutne foto sesije, da se sve dobro vidi, i ulov i Majstor…

Nemam mnogo bolje mišljenje ni o turnirskim profesionalcima, vezanim ugovorima za proizvođače pribora. Svoje ulove na opremu nekog brenda prikazuju kao svetsko čudo, ali mogu da ih razumem, velika je lova u igri koju diktira stravična konkurencija svetskog tržišta…

Kod nas se tu i tamo vode diskusije o opravdanosti C&R, a koliko sam ja shvatio, poenta je da se opravda izlov (koji po pravilu bude predmet trgovine), jer će riba inače da crkne… Srećom, pojavile su se nove generacije ribolovaca sa bitno boljim odnosom prema prirodi uopšte. Malobrojni su, ali oni su budućnost…

Istraživanja na temu preživljavanja vraćene ribe, uz praćenje markiranih primeraka i redovno beleženje svih oštećenih/povređenih primeraka se rade u USA, nešto na nivou vlade, a mnogo više od strane nezavisnih, uglavnom univerzitetskih istraživača, već od 1950-e godine! Podaci su najčešće za bassa, ponešto za štuku i smuđa, ali to ne menja stvar, samo pokazuje koja je vrsta u najvećem fokusu.

Prvi su počeli univerziteti na Floridi, a danas je to rašireno na sve države. U glavnom, najgore stanje je bilo u periodu 70-ih, sa prosečnim mortalitetom od preko 40%, da bi taj trend bio u stalnom padu tokom 80-ih i 90-ih i danas se (posle 2000-te) održava na nešto preko 10% (prosečno 12%), a radi se o stabilnom broju ribolovaca (bassolovci), koji se vrti oko 12 miliona! Prosek preživljavanja kvare takmičenja, u USA profesionalna i veoma masovna, (registrovano je više od milion turnirskih profesionalaca), sa velikim nagradama itd. Problem nastaje zbog čuvanja ulova u komorama za držanje ribe, često velikih vrućina i dodatnog maltretiranja ribe na merenju, lov u mresnom periodu i sl. Mortalitet u tim uslovima ide do 30%, a posebno je veliki u uslovima velikih vrućina!

Jeste Amerika velika, potencijali mnogobrojnih voda su isto takvi, ali toliki broj ribolovaca, dobro opremljenih svom mogućom opremom, može da napravi veliku štetu ribljem fondu, pa je i tamo veoma važno da se što veći broj riba što bezbednije i brže vrati u vodu. Preživljavanje od preko 80% vraćene ribe je sigurno dobar put da se ublaže posledice ogromnog pritiska na riblji fond, pa koga ne zaslepljuje zarada i/ili sujeta, a želi i sutra da se zabavi ribolovom treba da, makar veći deo ulova, vrati u vodu u što kraćem roku i sa što manje maltretiranja. (Izvori: In-Fisherman, Pike angler)

Vraćajte ribe i čuvajte prirodu. Probajte da novac zaradite na drugi, normalniji, način, a ne tako što ostavljate iza sebe pustoš. Takvo ponašanje je i dovelo do života kakav je danas.

crna

 

 

 

Ostavite odgovor