Čvorovi- Fluorokarbon

Fluorokarbon je materijal veoma specifičnih osobina. Ekstremno je tvrd i krut; veoma je težak; ima maksimalnu gustinu pa ne upija vodu kao standardni monofili. Sve te osobine utiču na vezivanje (vrste čvorova) i upotrebu skoro isključivo za baitcastere, jer (i oni na kojima piše „castable”) sleću sa kalema spin mašina i stalno prave probleme. Materijal je jednostavno prekrut… U isto vreme ta velika gustina omogućava maksimalnu otpornost na abraziju, konstantnu nosivost na čvoru (i posle višesatnog ribolova) jer materijal sprečava prodor vode. Ta osobina čini FC jednim od najboljih materijala za zimski ribolov, jer se ponaša isto i na minusu i u plusu! Uz to, njegova minimalna elastičnost ga svrstava najbliže pletenicama po osetljivosti, a zbog specifične težine ima najmanju radnu dužinu od štapa do varalice jer skoro pravolinijski povezuje varalicu i vrh štapa, naročito kod lakših (ili neotežanih) varalica i na stajaćim/sporotekućim srednje dubokim vodama. Nije čudno što ga turnirski bass profesionalci najčešće koriste.

U isto vreme, većina standardnih čvorova za monofile je neupotrebljiva za FC jer sa povećanjem namotaja ili preteranim lomljenjem strune komplikovanim petljama, krutost postaje mana i dolazi do lakog pucanja. Praksa je pokazala da su najbolji čvorovi proste petlje, sa minimalnim savijanjem i malim brojem namotaja same strune. Od poznatih čvorova za FC su: fenomenalni Tuna knot, Palomar, Picen knot i jedan koji ne znam kako se zove, ali ga dosta koriste profi ribolovci, uglavnom bassisti… Tuna i Palomar su poznati, pa ih neću ovom prilikom opisivati. Inače sve imate na Net-u…

Picen knot je veoma prost, lako se vezuje i po mraku, sam sebe zateže, pa iako ima malo namotaja ne može da prokliza. Mana mu je što je sečeni kraj FC-a slobodan i ide na suprotnu stranu od varalice (prema štapu), pa može da kači travu.

Jednostruki FC se provuče kroz vrtilicu/ušicu udice, izvuče se 10-ak cm. strune, napravi se petlja „odozgo”,

picen1

zatim se naprave dva namotaja (prema udici ili već…), i kraj strune se provuče kroz gornju (dalju) petlju.

113

Dobije se jedna petljica koja podseća na znak Infiniti, zategne se sam čvor, pa se tek onda „spusti” na svoje mesto i još jednom učvrsti zatezanjem.

007

Čvor je najviše u upotrebi za vezivanje mušica ili direktno vezivanje voblera (naročito noću).

Drugi je (meni) bezimeni čvor koji se pokazao veoma dobro kada se varaličari na jako zatravljenim terenima, vrlo je kompaktan i sečeni kraj FC ide na dole, prema varalici, pa ne kači travu.

Prvo se FC dva puta provuče kroz ušicu udice/vrtilicu, napravi se dupla petlja,

031

 

i sa mesta gde u petlju ulazi struna se naprave dva namotaja oko duplirane strune, sve se polako zategne dok ne sedne na mesto vezivanja, dodatno se sve zategne, odseče se kraj, i to je to…

033

034

Iako su oba čvora „brzinski”, nisu nepouzdani i vrlo se često koriste. Moguće je njima vezati i monofil (najlon), ali nosivost je nešto manja nego kod proverenih čvorova kao što je npr. Clinch. I pored toga se mogu koristiti za direktno vezivanje jigova debljim najlonom, kao čvor koji će prvi popustiti, za teške terene gde se ostavlja dosta varalica…

Nesa---Potpis smanjen

 

Ostavite odgovor