Drop-shot vobler

Zbunjujući je, ali jedini logičan naslov za ovu „skalameriju” koju sam dosta davno kombinovao i mnogo puta uspešno koristio na nekim specifičnim mestima, najčešće u grotlima prevodnica, prelivima brana, uz stubove mostova i slična mesta sa dosta turbulencija (po mogućnosti čistog dna). Naziv je relativno novijeg datuma, od kada znamo za drop-šot, a razlika je u tome što se na mestu gde se vezuje udica u pomenutoj tehnici nalazi kopča. Umesto udice i gumice ovde se (kao prvobitna ideja) na kopču montira vobler, plivajući shallow runner minnow, a na kraj celog sistema dosta teško olovo (najbolje suza sa vrtilicom) jer je potrebno da potpuno uspori varalicu, čak da je održava u mestu, u jakoj struji.

Ovo je jedna od retkih montaža gde monofilni predvez i pletenicu spajam vrtilicom zbog konstantne rotacije olova na kraju sistema (koje takođe treba da ima vrtilicu).  Čvor koji drži kopču (najprostiji je Palomar) je in-line (u ravni sa strunom) da bi se smanjila mogućnost uvrtanja i prebacivanja voblera preko strune. Ja koristim modifikovani dropper loop koji se zbijeno vezuje i drži kopču u najboljem položaju Najčešće sam koristio olovo od 3/4 i 1oz za dubine od 4-6 metara uz razmak od 30-100cm od voblera. Montažu olova je najbolje uraditi sa dva redno vezana obična, ne preterano zategnuta čvora, da bi mogli da proklizaju kada se zaglavi. Razmak je neophodno korigovati po principu daljeg i bližeg zabačaja, tj ugla koji struna zaklapa sa vrhom štapa. Naravno da je za kraće zabačaje i veći ugao (blizu 90°) dovoljno da se vobler udalji od otežanja oko 30-40cm, a sa povećanjem razdaljine i smanjenjem ugla to rastojanje treba da bude veće, ali verovatno ne više od 1metar (meni nikada nije trebalo veće). Idealna varijanta je kada ste u mogućnosti da „spustite” ceo sistem „pod noge”: sa prevodnice, sa mosta, podzidane obale i sl. Pošto to nije uvek slučaj, potrebno je zabaciti „skalameriju”, a to zna da napravi problem… Praksa je pokazala da usporeni, bočni zabačaj sa kontrolisanom zategnutošću strune (usporavanje prstom pre pada sistema na vodu) pravi najmanji broj petljanja varalice i strune (slično radu sbirolinom), a dobro je da se održava delimična zategnutost dok sistem ne stigne na dno. Sam ribolov je dosta usporen i svodi se na lagano, povremeno privlačenje olova po dnu i traženja mikrolokacija ili nama nevidljivih „razdeljaka” i „mrtvih” mesta u struji gde se po pravilu nalazi neutralna ili negativna riba koju samo tako sporo vođena varalica može da izazove. Sve ovo je teorijski moguće izvesti i jigom ili drop-šot-om, ali vobler je u takvim situacijama neuporedivo efikasniji i realizacija „kilavih” napada je neuporedivo bolja. Povremeno sam ovo radio sa neotežanim spinerima i tvisterima montiranim na običnu, O’Shaughnessy udicu. To su mi omiljeni rekviziti za ribolov sa mostova jer mi omogućavaju npr. lerovanje leptira pored stuba! Ulovi su raznovrsni, često iznenađujući i po vrstama i po količini…

crna

Ostavite odgovor