Hand-made 3

text1

Alati za izradu silikonskih varalica (acetatni git) mogu da se prave od različitih materijala, a među najboljim je obični alabaster gips; poželjno namenjen modelarstvu, ili za zubare. To je materijal od koga dobro urađen „kalup” može da izbaci stotine primeraka pre nego ga zameni novi. Ako radite za svoje potrebe i imate u opticaju 5-10 modela koji stalno idu na vodu, imate alate za više godina intenzivnog ribolova, a da pri tome ne morate da pravite nove. Bolje (trajnije i znatno skuplje) varijante su posebno tvrdi zubarski gips, polutečni dvokomponentni gitovi za popravke na raznim materijalima na bazi epoxy smola i danas već dostupni 3D print… Problem sa epoxy materijalima je da znaju da „zarobe” model tako da ga ne možete izvaditi bez velikih oštećenja i ne dozvoljavaju grešku u izradi samog kalupa… Sa običnim (i zubarskim) gipsom te probleme nemate, ne greju se previše dok se stvrdnjavaju, lako se odvajaju polovine, dovoljno je precizan odlivak, a eventualne nepravilnosti koje ne mogu da se poprave dok je materijal još svež, jednostavno rešite ponovljenim izlivanjem tog dela alata; često je to najbolje rešenje… Problem sa gipsom je sporost u izradi koja kod nestrpljivih povlači mnoga nepotrebna oštećenja… Gips mora da se potpuno osuši da bi mogli dalje da radite dodatnu zaštitu radne strane i, konačno, izradu prvih uzoraka. Potrebno je nekoliko dana da se gips osuši tako da „zvoni” kada ga kucnete noktom; tada ima pravu čvrstinu. Alate pravite kao vansezonsku aktivnost, premostićete prazne dane kada ne idete (ili vrlo retko idete) u ribolov, a opet ćete ostati vezani uz hobi… Uz to, neće vas želja za odlaskom u ribolov terati da „ubrzavate” proceduru (i zeznete stvar). Jednom urađeni modeli mogu da vam traju doživotno, možete da uradite jednu polovinu (bazu) alata, u nju uglavite model, i po potrebi izlivate alata koliko vam treba. Ja volim pedantno urađene stvari, ali ne znači da će varalice raditi bolje ako je alat precizno urađen! Bitno je da je sam model verno prenet na alat, ostalo je manje bitno.

text2

Važno je znati da će gips, pošto je polutečan, da se taloži u procesu stvrdnjavanja, pa će donji deo odlivka biti gušći (samim time i tvrđi) od gornjeg dela, a najmekša je gornja površina odlivka jer je u njoj najfinija struktura, slična puderu. To je razlog zbog koga je neuporedivo bolje raditi kalupe tako da se svaka polovina izliva preko modela, a ne da se model utiskuje u gips. Čvrstina baze nije bitna, pa je najlakše utisnuti model, kasnije ga izvaditi i obraditi (izravnati) površinu preko koje će se izlivati sledeći primerci.

Zapamtite da uvek sipate gips u vodu, a ne obratno, jer je vreme potrebno za stvrdnjavanje znatno duže i daje vam mogućnost da sipanu masu protresete više puta da bi se bolje rasporedila i da se zarobljeni vazduh oslobodi. Samim tim smanjujete mogućnost pojave „rupa” u kalupu i omogućavate da se materijal bolje nataloži oko samog modela i bude tvrđi-trajniji. Sam okvir u kome se izlivaju alati može, u krajnjoj liniji, da se uradi od kartona, ali to je za jednokratnu upotrebu. Dobri alati su ploče klirita debljine 2-3mm sečene tako da mogu da formiraju kutiju koju je dovoljno spojiti selotejpom ili korišćenje plastičnih kocki (tipa Lego) koji mogu da formiraju čvrste stranice kutije. Gipsu je dovoljno oko 20 min. da „odradi”, a to ćete poznati po zagrevanju mase. Sačekajte malo da počne hlađenje i možete da vadite model. Posle obrade polovine kalupa (ravnanje i postavljanje klinova za centriranje) možete da vratite model i namažete nekim sredstvom za odvajanje (npr. mast za bebe), vratite u kutiju i ponovite izlivanje drugog dela alata.

Naravno da će biti grešaka i/ili loših procena u početku, ali već posle nekoliko napravljenih alata to ide sasvim glatko i sa minimalnim greškama…

Zaštitu alata je najbolje raditi nekim dosta tečnim materijalom, na suvi gips, jer će ga on prepoznati kao vodu i dosta dobro upiti. To daje na trajnosti jer jako tečan materijal prodire dublje u gips i bolje se drži, a i dalje omogućava prodor vazduha, što ubrzava „vulkanizaciju” gita. Ja najčešće impregniram superlepkom (nađite što tečniji), u više slojeva. Posle prvobitnog upijanja lepka, sledeći slojevi ostaju na površini i potrebno ih je „razmazati”, najbolje papirnom salvetom. Pažljivo radite sa superlepkom jer je veoma iritirajući za oči i disajne organe. Pazite kada radite papirnim ubrusima da se ne lepe za alat, samo pređite preko površine da skinete višak lepka i da ga malo izravnate. Pazite svoje ruke, da se ne ulepite, zna da bude veoma neprijatno. Pažljivo rukujte papirom jer može da se zapali u dodiru sa lepkom; on je za jednokratnu upotrebu, četkice i slične stvari vam nisu od pomoći…

xxx

Nesa---Potpis smanjen

 

Ostavite odgovor