Hand-made 4

2

Poslednjih godina se raširila kućna proizvodnja silikonskih glavinjara, najčešće po sistemu copy-paste, bez prevelikog ulaženja u konstrukciju i način funkcionisanja same varalice. U tom slučaju je neminovno da zbog nesmotrenih, nepažljivih kopiranja dođe do odstupanja od originalnog modela, pa sam kroz praksu, probom, video da odprilike polovina varalica ima veliko odstupanje od očekivanog rada, a mnogi primerci su radili samo na histerično brzu vuču! Uz sve to, jedan broj varalica nije uopšte radio, bez obzira na stil i način ribolova…

Da bi izbegli ponavljanje procedure oko pogrešnog i/ili loše centriranog otežanja, koje je najvažnije za funkcionisanje celog sistema, bitno je da vam bude jasno nekoliko osnovnih stvari:

Otežanje treba da bude ekscentrično, da „vuče” napred, na glavu varalice…

Mesto kačenja je najviša tačka same varalice i svojim položajem omogućava da se lako postigne vibracija (izbacivanje iz ravnoteže) varalice prilikom bilo kakvog stila ribolova (sporog jiga ili brze pravolinijske vuče).

1

Sam oblik otežanja nije bitan ukoliko je ekscentričan. Svaki oblik može da radi, a najmanje mogućnosti da pogrešno postavite žičani okvir je da najveća masa otežanja bude skoncentrisana u „stomaku”, sa najvećim udaljenjem od tačke kačenja. Takav položaj omogućava da varalica ima najmanje rotiranje prilikom zabačaja, što je veoma bitna praktična osobina jer omogućava mnogo ređe mršenje, uz znatno duže zabačaje i najlakše pokretanje na rad. Neka vam kao primer bude metalni Heddon Sonar koji ima razornu vibraciju koja je delimično i proizvod tankog metalnog „tela”. Naravno da znatno gabaritnije telo od silikona ne može da ima toliko intenzivnu vibraciju, ali što telo bude uže i sa višim profilom dobija se „jači” rad. Problemi nastaju prilikom izrade jako uskog tela i velike površine/profila samog otežanja jer se prilikom zabačaja lako zarotira i pravi gomilu problema… Zbog tih razloga je najbolje (najsigurnije) napraviti otežanje koje ima koncentraciju mase u donjoj tački (stomaku varalice).

Uz sva ograničenja koje zadaje konstrukcija i položaj otežanja i tačke kačenja moguće je napraviti i relativno elegantne, izdužene modele, slične minnow obliku, ali to traži više eksperimentisanja i malo više prakse…

1

Samo otežanje sa žičanom formom je najbolje (kao i svi alati za izlivanje olova) kada se izliva u alatu od metala, ali to mnogima često nije dostupno, iz raznoraznih razloga; visoke, neisplatljive cene izrade alata ili prosto nepostojanja majstora koji bi to mogao da uradi na zadovoljavajući način. Ako niste u stanju da dođete do alata, možete ga i sami napraviti od gipsa (dovoljan je alabaster) nešto debljih zidova i od modela koji može da se napravi od mekog drveta i žice u formi kakvu ste predvideli. Pazite kada radite sa gipsom i olovom! Gips mora da bude apsolutno suv, a vreme potrebno da se olovo ohladi je znatno duže nego kod metalnih alata. Trajnost je tolika da komotno možete jednom u par godina da „ponovite” alate, lako i brzo… Za svoje potrebe je sasvim dovoljno da uradite tri-četiri težine, a razni oblici samog tela glavinjare mogu da daju i različitu vibraciju, pa je praktično da ostavite kraj žice koja ide u repni deo varalice slobodan, da možete sami da ga formirate prema dužini tela. Koristite što deblju žicu jer je manje podložna deformacijama. Idealno je za manje varalice preseka 0,8-0,9, a za velike do 1,2mm. Žica ne mora da bude opružna, dovoljno je da bude prohromska, a najlakše je naći nerđajuću varilačku. Bitna je inertnost materijala jer je acetatni silikon veoma agresivan dok se ne stvrdne, a to traje oko nedelju dana…

Nesa---Potpis smanjen

 

Ostavite odgovor