Jednokrake udice posle godinu dana upotrebe

Svako početno oduševljenje splasne posle prvih (neminovnih) problema, bilo da se radi o opremi ili samo tehničkim pitanjima tokom eksploatacije opreme. Sa jednokrakim udicama sam doživeo vrlo pozitivno (retko) dobro iskustvo i potvrdu davno uočene navike grabljivica da svoj plen progutaju u „cugu”, ako je to ikako moguće. U većini slučajeva jeste moguće, a naročito važi za varalice srednjeg gabarita, koje su dovoljno izazovne kao plen i dovoljno male da se „spakuju” u jednom zalogaju. Svi vobleri šed i zdepaste forme su po pravilu manji od minnow oblika i zgodniji za usisavanje. Njihova mana je forma tela koja vrlo često svojom debljinom ostavlja udice (naročito trokrake) u „zaklonu” od kačenja za tkivo (po pravilu) tvrdo, koščato i puno zuba. Zbog toga se vrlo često (češće nego što bi mi to voleli) dešava da imate ribu na štapu do momenta kada ona (shvativši da nešto nije u redu) otvori usta i otrese glavom. Udice na vobleru nisu ni ogrebale ribu i ona se lako oslobodi varalice. Kada sam počeo da koristim jednokrake udice nisam odmah shvatio koliko je velika razlika u težini same udice, pa tamo gde su normalno stajale dve trokrake veličine 6 sada mogu da stavim grudnu broj 2 a repnu 4 i da ne poremetim suspending vobler! Vrlo lepa razlika u veličini koja u gore opisanoj situaciji daje sigurno kačenje sa vrlo čestim „šniranjem”, a tu nema spadanja!

Kada se glavinjare koriste kao jigovi (a ja najčešće tako lovim) dolazim do zaključka da je procenat usputnih kačenja raznih predmeta sa dna (koji veoma otežavaju ribolov i remete vam i koncentraciju i prezentaciju) bukvalno prepolovljen, s tim što velika većina vodenog rastinja spada posle jedne žustre „kontre” i omogućava nastavak prezentacije. Sa trokrakim udicama to nije slučaj skoro nikada, pa i to svrstavam u veliku prednost jednokrakih.

Početnu (delimičnu) skepsu sam prevazišao vrlo brzo, ulovom nekoliko bucova, smuđeva i štuka… Realizacija napada je odlična, čak i kod onih veoma nežnih, koji izgledaju kao grebanje ili lagano povećanje težine varalice… Jednokrake ne praštaju iako je riba bila prilično plitko zakačena, što mi se često dešavalo sa trokrakim. Zaključak je da se veliki luk/krak udice bolje drži i kod plitkih uboda zbog deblje žice i samog oblika udice jer nema cepanja tkiva tankom žicom male udice i velikog zahvatanja tkiva lučnim (papagajka) oblikom. Prilikom napada se udica sama dobro postavi i ne može da se ispljune kao trokraka! To sam primetio radeći krenkovima po jako zaraslim terenima, gde su kačenja trave mnogo ređa a realizacija prilikom napada znatno bolja. Udica veoma pouzdano kači i ne dozvoljava spadanje i pored nasilnog „čupanja” i vuče ribe kroz rastinje, često sa dodatkom par kilograma trave, pokupljene usput… Vrlo pozitivno iskustvo…

U svakom slučaju, jednokrake udice na varalicama će biti neka orijentacija za budućnost (bar što se mene tiče), budući da i sada vraćam celokupni ulov, a jednokrake su mi idealno rešenje za C&R. Siguran ulov i lako i brzo oslobađanje ribe, bez dodatnih povređivanja koje često prave trokrake, su mi veoma olakšali ribolov i mislim da će vremenom (kao u GB) višekrake udice biti (s pravom) banovane (da se tako izrazim).

Puno sreće svima. Vraćajte (barem bespotrebni višak ulova) da bi imali i sutra šta da lovimo…

 

Real Santa Claus carrying big bag full of gifts