Jednokrake udice za varalice

Cela priča je potekla iz morskog asortimana, meni izvorno poznata u obliku Asist-hook, u glavnom za vertikal pilkere. Kasnije su tako bili naoružani poperi i stikovi za Big-game, a prve slatkovodne varalice sa tom vrstom udica su bile kašike i maleni tvičevi za pastrmke. Do tada nisam ni znao da se proizvode i manje veličine, ja sam viđao samo 3/0 i veće! Cela priča je bila zanimljiva, a problem je bio gde nabaviti udice. Naši ribolovci (i trgovci) su konzervativni, i nije im lako prodati ništa „novo” i „neprovereno”, pa tako i svega nekoliko decenija u najširoj upotrebi u svim formama varaličarenja prisutne jednokrake udice!

U glavnom, udice su tu, prisutne su na tržištu i mogu da se nabave po ceni jeftine trokrake (ne uzimam u obzir švercovanu robu najnižeg kvaliteta), a po efikasnosti i jačini su znatno iznad toga. Prvi utisak je bio OK, a malo pažljivije zagledanje zakrivljenja same udice i vrha je veoma podsetilo na tzv. „Papagajke”, udice koje su na čudesne načine decenijama „šnirale” šarane. Utisak sa vode je bio znatno bolji. Sve što kači trokraka kači i jednokraka, s tim što zakačena riba teško može da spadne sa jako dubokog luka udice, što kod trokrakih i nije baš retko. Velika (po meni i najveća) prednost ovih udica su minimalna oštećenja riba i lako i brzo oslobađanje ulova; prava udica za C&R. U toku finalnog probanja načina montiranja i efikasnosti u nekim situacijama koje su dosta česte, lovio sam bucove, smuđeve i štuke, a bilo je i nekoliko srednje malih bandara. Varalice su bile vobleri, jerkovi i silikonske glavinjare. Ribe osrednjih gabarita (od pola do preko dva kg.) su se veoma sigurno kačile, a one veće su najčešće imale zakačene obe udice(!), što mi se retko dešava i kada su trokrake u pitanju. Jedina mana su promašaji kod „kilavih” napada, kada bi trokraka verovatno, makar plitko, zakačila ribu. Ovde treba dati trenutnu oštru, ne prejaku kontru da bi se riba zakačila, kao u ribolovu smuđa na jigove, tj. ne dati vremena ribi da ispljune varalicu kada shvati da je prevarena.

Jačina udica je ogromna, žica je dosta deblja nego kod odgovarajućih trokrakih, a najčešće se koriste veće udice od predviđenih, s tim što njihova težina nikada nije veća od trokrake. Primetio sam da su varalice sa jednokrakim udicama makar malo „življe” u radu jer su težina i otpor u vodi manji nego kada se koriste trokrake. Za one koji vole da love veće ribe na male varalice (bucovdžije) to je prava stvar. Tu, praktično, nema spadanja i otvaranja udica!

I ako se stavljaju veće udice od predviđenih ne dolazi do preplitanja jer su jednokrake i veoma duboke, pa se u svakom položaju lukovi samo dodiruju, dok su vrhovi uvek slobodni.

Montaža udica je (naravno) najbolja i najefikasnija tačno onako kako proizvođači preporučuju. Probao sam da drugačije stavljam udice (u periodima izrazite aktivnosti grabljivica), ali sam imao mnogo više promašaja, naročito ako je grudna udica okrenuta prema telu varalice, „na gore”. U očekivanju većih grabljivica dobro je montirati za broj-dva veću grudnu udicu koja je najčešće i udica koja „drži” ribu, a najmanje remeti rad  varalice.

Na slici su Mustad, tinovane, u upotrebi su i VMC, nešto drugačije u numerisanju, ali vrhunske u svakom slučaju.

varalice

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor