Jigovi

Jigovi su „osnovno sredstvo za rad” u varaličarenju na rekama i predstavljaju primer koliko su genijalna rešenja prosta; bez ikakvog šminkanja, jednostavna i efikasna. Početak ide do nekih četrdesetak godina u nazad, kao masovni proizvod koji je unapredio i ubrzao ribolovnu industriju, omogućio laku manipulaciju i snizio cenu komplikovanim rešenjima kao što je npr. skalamerija za flippin… Uz sve to, pojava jig glave uticala je na razvoj cele industrije silikonskih varalica-trejlera.

Jig glava omogućava lako montiranje mamca, daje dosta preciznu sliku o tome kakvo je dno i, delimično, konfiguracija terena na kome se lovi. Položaj udice na gore smanjuje mogućnost kačenja, i ono što je najbitnije, „drži” ceo sistem pri dnu, kada je to neophodno. Tehnike rada jigovima su različite, a to nameću uslovi na vodi, uobičajena praksa i iskustvo ribolovca i/ili aktivnost riba. Osnovne probleme predstavljaju: zadržavanje varalice pri dnu u svim uslovima i detekcija dešavanja, odnosno prepoznavanje netipičnih kontakata sa ribom (koji su mnogo češći nego što se misli).

Nije svejedno da li određenu situaciju „pokrivate” sa 1/2OZ, što je prava mera, ili 3/4 OZ, čak celom uncom (što je kod nas češće), kao iznuđene opcije zbog korišćenja predebele strune. U svakom slučaju lakša varalica je bolji izbor; lakše se usisa prilikom napada, manje „kači dno”. Sa korišćenjem tanje strune pravi se manji „stomak”, naročito kod daljih izbačaja, bolja je detekcija i efikasnija kontra, lakše se jig održava na potrebnoj dubini itd. Upotreba jako debelih struna (pre svega pletenica), vezan je za posebne uslove i/ili veeelike ribe, a ne za ribolov smuđa i bucova zabacivanjem sa obale. Velika aktivnost grabljivica, kada nije bitno čime se i kako lovi je retka pojava, naročito u jako osiromašenim vodama, pa predimenzionisan pribor najčešće predstavlja prepreku u ribolovu. Današnje strune su u umerenim debljinama, 10-15 lb. ili 0,12-0,16 (kako ko označava) sasvim dovoljne za normalni ribolov varalicama svih vrsta i namene, a da ne morate da se plašite ni soma ni preteranog zapinjanja za prepreke, što je osnovni argument većine varaličara. U ekstremnim uslovima stavite monofilni predvez veće debljine (0,40-0,50) i veće dužine (1-3m), spojite npr. J-knot-om i spremni ste za srednje gabaritne somove, velike kamene utvrde i teške terene sa potopljenim drvećem i školjkama. Veća je važnost korišćenja dobrih čvorova i otpornijih predveza od prostog povećavanja dijametra strune jer je ona podjednako osetljiva na habanje; velika debljina neće joj mnogo produžiti vek, a praviće stalni problem u eksploataciji. Ako kvalitet strune „merite” isključivo nosivošću, zanemarili ste ono što je zaista bitno u korišćenju pletenica,  korišćenje lakšeg pribora i bolji osećaj…

Pored faktora: debljina strune-težina glave, velike razlike su u obliku glave i poziciji ušice za vezivanje-tački balansa celog sistema. Kugla je univerzalna, tačka kačenja daje centralni balans i pogodna je za jako mnogo situacija.

Iri, centralno balansirana,  najpovoljnija za rečni ribolov kada je neophodno da varalica često dotiče dno ili se zadržava na njemu, kada se pušta da vodena struja sama pomera jig po dnu, a da ga mi minimalno korigujemo. Odlično rešenje i za stajaće vode i za vertikalni ribolov.

Za lov po kamenim regulacijama i na terenima gde je potrebno da varalica samo prokliza i preskoči prepreku idealne su glave sa tačkom kačenja izvučenom napred, kao kod Sparkie, Walleye i Banana glave. Nije slučajno što Walleye jig ima ušicu sasvim napred, riba koja se lovi se uvek nalazi pored nekakvog kamenja ili u granju…

Prilikom ribolova u turbulentnim i veoma protočnim vodama idealne su Shad head, Bullet i Style H jig jer brzo dolaze do dna i minimalno im smeta veliki pritisak/protok vode.

O gumicama nema šta da se kaže. Koristimo ono što mislimo da je najbolje za datu situaciju… Veličina i oblik (volumen) varalice utiče na brzinu tonjenja i mogućnost zadržavanja varalice na dnu, pa jedni poboljšavaju a drugi ometaju prezentaciju, a na nama je da uskladimo komponente tako da sebi olakšamo ribolov. Ja najčešće koristim tvistere većeg tela, sa debljim, širim repom kada moram da lovim u plićoj vodi, manjim glavama jer ih sam rad repa odiže i maltene održava na pola vode čak i kada je glava za broj veća (štuka, smuđ noću). Prilikom lova u dubokoj protočnoj vodi retko koristim tvistere jer su šedovi izduženog tela i umerene veličine repića bolja opcija pošto se lakše ceo sistem održava na/pri dnu, a zbog korišćenja težih glava i povećanog pritiska vode svaki šed dobro radi…

Postoji još finesa u radu jigovima. O tome drugi put.

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor