Još nešto o strunama…

Strune, pletenice, kako god da se zovu, predstavljaju u suštini vrlo prost sintetički materijal, PoliEtilen, pa se na mnogim pakovanjima pojavljuje oznaka PE, naročito često kod japanskih proizvođača. Samo za neke specifične potrebe se dodaju niti od drugih materijala, najčešće teških, da bi struna (koja inače pluta) bila tonuća i sl. Osnovne razlike koje utiču na cenu se sastoje u broju niti koje učestvuju u prepletanju i u gustini prepletaja po dužnom santimetru, a dodatne „obrade” zaštitnim slojevima poboljšavaju finalni proizvod i čine ga upotrebljivim za mnoge namene.

Početak cele priče ide negde u 90-te, kada je počela masovna proizvodnja, a prve strune su bile potpuno pljosnate pletenice od tri niti. Veoma slabo upleteno, podložno mršenju i oštećenjima… U početku, novost koja nije baš nešto obećavala…

Danas vidimo da je stvar otišla toliko daleko da se prave specijalizovane strune za razne namene, a da to nije samo priča za uzimanje dodatnog profita, znam iz razgovora sa mnogim iskusnim, naročito morskim ribolovcima. Ne ponašaju se sve strune isto u različitim situacijama. Zaista nije svejedno da li se radi vertikal-jig pilkerima, spining  stikovima i poperima ili troling, a za svaku tehniku postoje razlike u broju niti, gustini prepletaja i zaštitnim premazima.

Naravno da svaka struna može da se koristi za bilo koju navedenu namenu, ali u mnogim situacijama bude i mnogo problema, jer se ne ponašaju onako kako bi bilo optimalno. Za uobičajeno jigovanje smuđa mi nije bitno kakva je struna; čak je greh kidati lepu glatku osmicu po kamenju. Kada je neophodno daleko  zabacivati sisteme (uobičajeno sa strimerima ili mini gumicama) i male voblere (ili slične lagane varalice), bez mršenja, petljanja i uvrtanja, strune od 8 i 12 niti pokazuju svoju opravdanost… U ribolovu voblerima, razlike u zabačaju i radu sa voblerom su velike…Tu se vidi razlika koja se dodatno plaća.

Dijametar strune, prečnik poprečnog preseka, uobičajen kada su monofili po sredi, kod struna su vrlo problematični jer nije isti prečnik ređe i gušće upletenog materijala, potpuno identičnog zbirnog promera. Zbog toga dolazi do razlika u „debljini” strune od identičnog broja osnovnih niti, a nešto se vidi i u poboljšanoj nosivosti bolje upredenih pletenica… Američki proizvođači rade, u svom maniru, strune (kao i monofile) u određenoj klasi nosivosti, pa njihova struna od „samo” 10 lb. najčešće odgovara evropskim ili japanskim strunama debljine 0,15-0,17 mm. čija je linearna nosivost preko 10 kg.(22-25 lb.), pa to pravi veliku zbrku prilikom kupovine… Pri tome treba uzeti u obzir i to da japanci svoje PE označavaju najsličnije monofilima, znači tanko, tanko… U svakom slučaju, gusto pletena struna klase 10lb. je dovoljna za sve uobičajene varaličarske aktivnosti, a nije neophodno da bude 8 ili 12 niti jer i (danas standardne) pletenice od četiri niti uz potporu dobrih zaštitnih premaza zadovoljavaju skoro sve prohteve rekreativnog ribolova.

Još malo o nosivosti struna; ta jedva zadovoljavajuća 4,5 kg. (10 lb.) je najčešće težina dovoljna da polomi vrlo kvalitetne štapove (uobičajene 50-60-gramske) prilikom linearnog dizanja tereta od tla, pa ne vidim čemu paranoja oko nedovoljne nosivosti! Lifting power štapova dobrih proizvođača je jasno označen preporučenim nosivostima struna, koje mogu bitno da odstupaju u zavisnosti od tipa (mono, fluoro, braid), i odnose se na nosivost celog sistema; struna, štap, dril na makini (sasvim očekivano uobičajen na max. 5-6kg). Pletenice imaju nekoliko mana, a jedna od najvećih je drastično opadanje nosivosti na mestima spajanja, čvorovima, pa se onih 10+ kg japansko-evropskih proizvođača „svede” na američkih 10lb, i to je to…

Ono što zaista može da pomogne da se iz strune izvuče maksimum je korišćenje predveza, pa se nosivost celog sistema podiže za toliko koliko je moguće „izvući” iz monofilnog predveza, a tu su čvorovi znatno veće nosivosti i približavaju se maksimalnoj. Jedino je potrebno dobro spojiti braid i mono, tako da se ne naruši velika nosivost pletenice. To je moguće čvorovima-petljama: Bimini, Olbrajt, J-knot, Jukatan i sličnim, uglavnom morskim montažama.

Kako odabrati dobru strunu? Najbolji put je da se uzimaju od proizvođača a ne od trgovačkih firmi jer se proizvođač održava kvalitetom, a trgovac radi na promet, pa često zna da „uvali” loš proizvod po „super ceni”. Njega ne zanima stalnost kvaliteta proizvoda nego samo koliki može finansijski efekat da ima od toga.

Pletenicu kupujte tako što ćete je pogledati i provući kroz prste da osetite debljinu i teksturu, a dobro bi bilo da nosite uzorak vama odgovarajuće strune i da na licu mesta uporedite i vidite da li je to najsličnije onome što vam treba.

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor