Još o spajanju pletenica i monofila

Mnogo puta sam čuo da neko vezuje samo jedan ili dva čvora, i da ga drugi ne zanimaju. Veoma tvrdoglav stav, koji više govori o samom ribolovcu i njegovoj (pre svega mentalnoj) lenjosti i pomanjkanju želje za bilo kakvom promenom. Dosta puta sam i pisao i raspravljao sa kolegama o vezivanju različitih struna i svaki put sam bio iznenađen otporom kojim su odbijali da promene način spajanja na koji su navikli, iako je razlika u nosivosti (i drugim osobinama) bila drastično bolja. Obično im je isprika bila: zna se koji je čvor najbolji, i ako on ne „drži” struna je veoma loša… Naravno, svako za sebe misli da je upravo ono što on radi i najbolje i/ili najjače uopšte!

U praksi stvari stoje malo drugačije. Nije svejedno da li spajate četvorožilnu ili osmožilnu strunu sa monofilom. Nije isto ni kada to radite sa perlonom (najlonom) ili sa fluorokarbonom. Svaka kombinacija može da utiče da neki čvor bude slabiji od očekivanog ili čak da proklizava, što ne biste ni pomislili da je moguće.

Generalno, glatke strune (obično 8 i više niti) su sklone proklizavanju i traže veliki broj namotaja prilikom spajanja sa monofilom. Standardne četvorožilne pletenice zbog svoje grube površine bolje „drže” i kada je manje namotaja. Pored toga, nije svejedno da li se spajanje vrši sa mekšim najlonom (u koji se struna delimično urezuje) ili veoma tvrdim fluorokarbonom (sa kog može da prokliza). Osim toga, ni razlika u debljini spajanih struna nije bez važnosti, pa kod približno jednakih niti „prolaze” manje komplikovana spajanja, a velike razlike u promeru monofila i pletenice traže ili više namotaja ili rad sa dupliranom strunom…

Ja najčešće koristim J-knot jer se pokazao kao prilično univerzalan i prilikom spajanja četvorožilnih i osmožilnih pletenica i sa najlonima i sa fluorokarbonima, ali sam u praksi imao slučajeve kada je za iste strune Slim beauty knot bio dosta izdržljiviji od J-knot-a. Dešavalo se i da je Allbright knot bio savršen u kombinaciji pletenice 8 niti i mekšeg najlona, a problematičan prilikom vezivanja sa jako tvrdim FC, pa je moralo da se dodaje još par namotaja oko omče na monofilu i ulaznog dela strune pre nego se zategne petlja (improved Allbright). U svakom slučaju, ako nosivost celog sistema bude približna deklarisanoj nosivosti strune vezujte taj čvor, a ako se lako kida ili proklizava, experimentišite sa načinom spajanja. Jedna stvar je sigurna, strune su jake toliko koliko su jaki čvorovi i to će odlučiti koji i kakav čvor ćete koristiti za konkretne strune.

Osnovna stvar je da spojite strunu i probate kakva je nosivost. Ako ste zadovoljni ne menjajte ništa jer ste već našli dobru vezu, ali ako stvar lako puca, najgore što možete da uradite je da strunu proglasite za lošu (što takođe nije nemoguće!). Ipak, probajte da vežete neki čvor ili sa dupliranom strunom ili sa više namotaja… Mogućnosti su mnogobrojne i do rešenja problema se brzo dođe…

Imao sam slučajeve da su mi (vrlo kvalitetne pletenice) lako pucale vezane za monofil  jednostrukim petljama, a nosile deklarisanu nosivost sa dupliranim vezivanjem. Bilo je i obratnih slučajeva, ali i specifičnih situacija da spajanje približnog i znatno većeg dijametra daju ogromnu razliku u nosivosti, kao da se radi o dve različite pletenice. Morate da probate više načina spajanja dok ne pogodite pravi. Kroz praksu se dođe do nekih zaključaka, pa se potraga za optimalnim čvorom brzo reši. Za početak, kada prvi put namotate novu strunu (sa kojom nemate iskustva) probajte neki čvor sa jednostrukom i neki sa dvostrukom pletenicom, radi poređenja. Razlike mogu da budu drastične, a stečeno iskustvo će vam olakšati rešavanje budućih spornih situacija.

Nesa---Potpis smanjen