Lov dubokoronećim voblerima 4

Neutralni-suspending vobleri su deo nove ere koja se poklapa sa ubrzanim razvojem tehnika varaličarenja, većim mogućnostima u proizvodnji plastičnih masa, i pojavom novih generacija konstruktora i takmičara. Prvi modeli, koji danas imaju status legende, su se pojavili 90-ih godina, i od tada su nezaobilazni u raznim situacijama. Pre svega na stajaćim/sporotekućim vodama, u situaciji neutralno/negativnog grabljivca, uobičajeno pozicioniranog blizu samog dna, uz strukturu ili nekakav objekat/predmet na dnu. Za dane kada se na tradicionalan način ribe ne love!

Ono po čemu se suspend vobleri najviše razlikuju od ostatka familije je PAUZA u vođenju koja ga ostavlja pozicioniranog tačno tamo gde treba da bude, u neposrednoj blizini objekta/ribe, na odgovarajućoj dubini. Samo pozicioniranje potencijalnog plena u neposrednoj blizini grabljivca je već dovoljno iritantno, cimanje i podrhtavanje voblera sitnim tvič pokretima je dovoljno za (često) vrlo blag napad, koji se više primeti po podrhtavanju ili kretanju strune nego po nekom konkretnom udarcu. Najbolje je imati visoko vidljivu strunu (žuto, belo, zeleno) i u pauzama (koje su dosta duge) posmatrati šta se sa njom dešava. Svako poskakivanje, kolabiranje ili makar minimalno kretanje u stranu mora biti praćeno kontrom umerene snage, koja neće previše pomeriti varalicu iz zone u kojoj se nalazi, jer se napad često ponovi. Napadi neutralne ribe su jedva primetni, kačenje često plitko i svaki ulov je rizičan… Često riba samo „tera” uljeza sa svoje teritorije, ne lovi ga, pa su i kvazi-napadi jedva primetni, kratki i brzi. Kačenje ribe je vrlo često sa strane, za škržni poklopac ili ispod brade, pa je imperativ da varalica ima najbolje/najoštrije udice, koje prolaze kroz tkivo uz minimalni pritisak. Ovo je majstorska tehnika koja spašava turnirske profije i daje im plasman u danima kada se takmičenje završava (najčešće) bez ulova, a pobednik ima ribu-dve!

Sama tehnika nije preterano komplikovana, svaki verziraniji varaličar ima osećaj gde se nalazi varalica dok je u vodi, pa shodno tome i može da prilično precizno postavi vobler u relativnu blizinu nekakvog objekta/odseka/rupe… Ostaje samo da se krajnje pažljivo, bez žurbe i nervoze, pokrije teren koji potencijalno „drži ribu”. Presudno je odabrati radnu dubinu voblera za konkretno mesto, a u drugom planu su veličina i dekor. Suština je da se varalica, glupava bespomoćna jedinka dovoljno dugo/izazovno nalazi u neposrednoj blizini neutralno-negativne ribe i da privuče pažnju. Ostalo je stvar instikta…

Ribolov sa obale je moguć ali traži dodatnu pažnju i proračun kako izvaditi dubokoroneći vobler iz sve pliće vode pod nogama… Čamac i elektronika veoma olakšavaju pristup i pozicioniranje u odnosu na spot, i poboljšavaju iskorišćenje svih osobina voblera.

Ne bih posebno isticao određene voblere ovog tipa, ali mnogi Japanci su skoro savršeni (Megabass, DUO, Lucky Craft, OSP, Duel…). Od uobičajenih, na ovom tržištu lako dostupnih varalica, najbolju ponudu ima Rapala.

I ako sam ljubitelj drvenih voblera, ovde samo plastika daje jednake primerke u proizvodnji. Kod ručno rađenih voblera se javlja dosta veliko odstupanje uslovljeno gustinom/težinom drveta od koga se pravi, pa neki plivaju, neki tonu, ali sve to radi posao u mnogim situacijama, iako nisu savršeno suspending. U uslovima tekuće vode, sasvim dobro su se pokazali jedva plivajuči drvenjaci jer su pod pritiskom tekuće vode, na poluzategnutoj struni ostajali na mestu/dubini koju su postigli, pa su potpuno zamenili suspende.

Eksperimentišite, probajte razne prezentacije i rezultati neće izostati.

Nesa---Potpis smanjen

 

Ostavite odgovor