Lov dubokoronećim voblerima 1

Lov dubokoroncima je osnovna tehnika za sve grabljivice, slatko i slano, stajaća i tekuća voda, plitko(!) i duboko. Pokrivaju se sve situacije pri dnu (osim velikih dubina) i slojevi „između” dna i površine. Najčešće se koriste za brzu pretragu odseka, ivica rastinja/granja u vodi, uz okomite „zidove” gde riba može da bude u svim slojevima, uz samu strukturu. Najčešća prezentacija se svodi na navođenje voblera (odgovarajućih karakteristika) na zamišljenu ili poznatu tačku gde bi trebalo da bude grabljivaca. Zvuči prosto, ali traži i dosta podataka koji moraju da se uzmu u obzir da bi ribolov bio zabava a ne maltretiranje i bespotrebno gubljenje varalica.

Osnovni podaci koji se odnose na dubinu zaranjanja mogu da budu zbunjujući i ljudi u glavnom zaziru od voblera koji „rone” +3metra, iako je u većini slučajeva to dubina koju varalica dostiže prilikom srednje brzog trolinga, na udaljenosti od +30m iza čamca i uz korišćenje određenog dijametra strune. U praksi sve te stvari izgledaju mnogo umerenije, a performanse određenog voblera određuju i uslovi na vodi (brzina vodenog toka, potrebna daljina zabačaja…). U glavnom, ako na pakovanju nekog od renomiranih proizvođača nije naglašena radna dubina za cranking-trolling, nego samo opseg (1,5-2,5m), najčešće se radi o marginalnim vrednostima koje ta varalica postiže. U stajaćoj vodi možete očekivati prvu vrednost koja može da varira u odnosu na brzinu vuče (brže ide dublje), položaj štapa (vrh dole daje veću dubinu), dijametar strune (tanje ide dublje) i daljinu zabačaja (duži put voblera daje veću dubinu). Znači da je moguć veoma veliki uticaj na rad voblera, i samim tim raspon radne dubine od npr. 50 ili 70cm. gore-dole, što u praksi daje lepe mogućnosti za vrlo detaljno pretraživanje izglednih mesta. U rekama je radna dubina malo drugačija, ali osnovna pravila ostaju ista. Zavisno od brzine protoka reke (prilikom uzvodne vuče) moguće je odstupanje od +50cm za iste ostale uslove, i to treba uzeti u obzir i po potrebi korigovati dizanjem štapa u horizontalu ili još malo više, a pravljenjem pauza u radu, plivajući vobler gubi postignutu dubinu i dodatno provocira napad grabljivaca.Znači da je realna dubina zaranjanja približno na pola puta između minimalne i maksimalne, i to je podatak sa kojim računam radnu dubinu, odnosno upotrebljivost voblera za trenutne uslove ribolova.

Postoje tri vrste voblera; plivajući, suspending i tonući, a u okviru svake grupe (izuzev suspendinga), postoje varijacije tipa: sporotonući-brzotonući ili sporo-brzo izranjajući, a sve to dodatno komplikuje već dosta složenu priču oko upotrebe ovih veoma sofisticiranih varalica.

Sve zavisi od vrste prezentacije koju želite da postignete; za kamenjare u reci idealan je vobler koji veoma brzo izranja i tehnika kreni-stani, gde se posle svakog kontakta sa preprekom napravi mala pauza da se vobler izdigne od kamena i nastavi pretraga. Dugo zadržavanje u mestu, obično pored nekog objekta u stajaćoj vodi, omogućava suspending, a postizanje i održavanje radne dubine u ekstremnim brzacima daje tonući vobler.

O uticaju oblika tela i/ili pakte (kljuna) postoji cela nauka, koja nama ne znači mnogo, a sve se svodi na različit „rad”voblera, koji za aktivnu ribu (u fazi lova) ne znači mnogo, jer sve što je u zoni/lovištu, na pravoj dubini, bude napadnuto vrlo energično…

O detaljima pojedinih značajnih tačaka drugi put.

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor