Monofili

Monofili su pomalo proterani iz varaličarskog sveta, ali i dalje su veoma bitni; ako ništa drugo, koriste se kao predvezni materijal, a to znači da se nalaze na jako značajnom mestu u kompletu koji se koristi.

Razlike među materijalima koji se koriste utiču na cenu i karakteristike. Fluorokarbon je jedan od materijala koji su najveću primenu našli u mušičarenju i morskom ribolovu, pre svega kao predvezni materijal, a poslednjih desetak godina se prave (relativno) mekše varijante pogodne i za osnovnu strunu. Zbog velike krutosti materijala, FC je pogodan za multi, a problematičan za spin čekrk. Takođe, velika krutost ograničava upotrebu čvorova, pa pouzdani (uobičajeni) monofilni čvorovi vezani na FC pucaju neverovatno lako.

Činjenica je da FC ima manju nosivost od standardnih kopolimera (monofila-najlona), ali za razliku od njih ne upija vodu i ne gubi nosivost posle dužeg potapanja u vodu, pa u krajnjem skoru (uz odgovarajuće čvorove) ispada znatno bolji. Osim toga, FC je teži od najlona, dosta brzo tone i neke prezentacije čini boljim. Kada mušica treba da bude brzo potopljena, pored tonuće strune i FC dodaje prirodnost prezentaciji, a uz skoro savršenu prozirnost postaje nevidljiv u vodi. Ako lagana gumica za bassa treba da u dogledno vreme stigne do neke dubine, a bez dodatnog otežanja, FC barem duplira brzinu propadanja. Vobler će dobiti pola metra-metar veću radnu dubinu zahvaljujući brzom tonjenju FC-a… Površinska tvrdoća, kao odlika velike gustine materijala, čini FC najboljim materijalom za sve vrste abrazije, pogodnim u nekim varijantama i za ribolov zubatih predatora, bez upotrebe dodatnih predveza. Zato je nezamenljiv u bilo kakvom ribolovu na kamenitim terenima, panjevima prepunim školjki i sl. Šarandžije ga dosta koriste kada se lovi u nekom kršu punom školjki…

Najloni (kao zbirni naziv za veliki broj kopolimernih plastičnih masa, u osnovi poliamid) su više u upotrebi od FC, jeftiniji su za izradu i moguće im je podešavati mnoge upotrebne karakteristike, kao što je istegljivost ili krutost, čak i tvrdoću skoro kao kod FC-a… Upotreba najlona je danas postala specijalizovana za neke segmente ribolova, uključujući i varaličarenje, jer su mnoge osobine monofila superiorne u odnosu na pletenice. Ukratko, najloni imaju odličnu amortizaciju ( i slabu detekciju), pa su idealni za troling, ribolov „na kratko” (gde se ne oseća razlika u detekciji) ili ribolov jako borbenih riba sa mekim ustima (npr šaran ili skobalj), pa su i danas dominantni u količini prodatih struna u svetu. Uz to najloni imaju odličnu nosivost na čvoru, za razliku od pletenice kojoj je to najslabija tačka.

Čvorovi za najlone su u glavnom opštepoznati, dok je za FC već znatno teže pronaći dobar i jednostavan čvor. U glavnom su to mušičarski i morski čvorovi, a meni su se pokazali kao najbolji tuna-knot, Picen-knot i par meni bezimenih čvorova koje koriste takmičarski profesionalci…

Praksa je pokazala da se dobrim vezivanjem-spajanjem mono-braid maksimalno iskorišćavaju detekcija i otpornost na habanje i maksimalna nosivost na mestima spoja dva materijala. Za spajanje dva monofila (FC i najlona sličnog dijametra) bolje je koristiti prsten ili vrtilicu nego ih vezivati direktno jer FC seče najlon kada su sjedinjeni u čvoru. Za predvez koristite tvrde najlone ili namenski predvezni materijal (najčešće pakovan na 25 ili 50 m).

O čvorovima neki drugi put…

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor