Načini lova na glavinjare, iskustva…

Posle četvrt veka konstruisanja i korišćenja glavinjara (spot, vibrationbait, liplesscrank) neke situacije i uslovi su se pokazale kao konstantne i relativno lako prepoznatljive, a pomažu u lakšem i bržem prepoznavanju optimalnih prezentacija ovih veoma efikasnih varalica.

Glavinjare su varalice koje imaju više namena i mogu da se koriste u mnogim situacijama, menjajući uspešno druge vrste varalica. Dosta puta su dobro lovile umesto srednje/plitkoronećih voblera u noćnom lovu smuđa i soma na prelivima ili brzacima, u situaciji kada nismo imali dovoljan domet sa voblerima. Ili kada se riba neodlučno javljala na jig-glave i nije bilo ulova čak ni prilikom korišćenja „namirisanih” gumica, bilo da su korišćene lake ili extremno teške glave… Jednostavno, odziv je postojao, ali je reakcija na varalicu bila veoma blaga/neodlučna. Tu je glavinjara pokazivala prednost dve slobodne udice i jake vibracije (utisak većeg plena) u kompaktnom i relativno malom telu, pa smo imali dosta ulova u situaciji kada su na druge varalice napadi bili kao gurkanje ili blago zaustavljanje u radu, bez ulova… Naravno da je bilo situacija kada je na jednom mestu u isto vreme klasični tvister srednje veličine (oko 4 inča) dobro lovio, a na glavinjaru iz nekog razloga nije bio ni jedan napad…

Uslovi u kojima glavinjare daju najbolji efekat su: slaba vidljivost/prozirnost vode, bilo da je noć, velika dubina ili zamućena voda. U takvim uslovima najbolje „rade” varalice jače vibracije koje je lako pokrenuti na rad. Intenzivna vibracija, uz sporije pretraživanje terena, daje dovoljno vremena grabljivcima da lociraju i napadnu nešto što liči na „dobar zalogaj”. Najčešće je porast i zamućenje vode idealna opcija za lov glavinjarama, a najčešća uspešna kombinacija je rad po kosinama/odsecima tako da se laganim izdizanjem štapa ili okretom ručice glavinjara pokrene na rad pa se pusti da propada niz odsek (kada obično i bude napad). U zavisnosti od moda u kome se riba nalazi, udarci mogu biti jedva primetni, kao da ste prešli preko neke neravnine na dnu ili zakačili nekakvu „travku” sa dna, do onih koji vas iznenade žestinom. U svakom slučaju, reagujte kratkom kontrom na sve što vam je sumnjivo ili čudno u ponašanju varalice. Siguran znak da je bio neprimetan napad je kada se varalica (bez vidnog razloga) prevrne i poremeti joj se rad. Tada probajte da ponovo prođete istom trasom, sa više pažnje i reakcijom na sve što vam se učini sumnjivo. Tako sam mnogo puta spašavao prazne dane, kada ni na šta drugo nije bilo ulova…

Sledeća situacija pogodna za lov glavinjarama je (najčešće) vidljiva aktivnost grabljivica u površinskom sloju vode (tipično za lov bucova i soma). U tim uslovima varalica može da ima sitniju, finiju vibraciju, jer to omogućava komforniji lov (bržu vuču varalice bez preteranog opterećenja pribora). Cela aktivnost se odvija u slobodnom delu vode, bliže površini, najčešće uz ivice struje, centralne delove povratnog toka (sa praktično stajaćom vodom) ili u prelivnim delovima oko napera ili stenja u vodi.

Veoma velika prednost glavinjara je ta da, slično voblerima ili spinerima, omogućava veoma brzo i efikasno pretraživanje većih partija: platoa ili delova neposredno uz brane ili podzidane obale u sloju koji je bliži dnu a koji, moguće, „drži” ribu veći deo dana. Kada ste u situaciji da imate veliki teren (npr. plato 50x100m) na kome riba može preko dana da boravi u neutralnom modu, najbrži način da se pretraži dno je rad glavinjarom (ili dubokoronećim voblerom, ako dozvoljava dubina). Jigovi su spori, nešto teža čeburaška je znatno bolja, a glavinjara (ako nema mnogo krša na dnu) najefikasnija, slično krenkovima u plićem priobalju. Sama glavinjara ne mora da da najveći ulov, ali će vam pokazati gde se riba nalazi i u kakvom je raspoloženju. Vrlo često će biti po neki traljav udarčić, ali ćete videti gde je riba pa ćete ili probati da lovite sporo vođenim namirisanim gumicama (jig-glava, čeburaška ili karolina), ili kašikama, spinerima, voblerima, šta već daje najbolji efekat…

Naše tržište je prilično dobro snabdeveno glavinjarama, a razlike su najviše u vrsti vibracije koju proizvode i namene koja je optimalna. Gruba, jaka vibracija daje najviše ulova prilikom jigovanja, a sitna u bržim prezentacijama. Potrebno je imati obe vrste rada, uz različite težine varalica, jer su i uslovi lova različiti i menjaju se iz sata u sat.

Što se osnovne opreme tiče, najbolje je koristiti štapove srednjih dužina (7-9 stopa) sa savitljivijim vrhom. Za razliku od jig štapa ovde je potrebno da riba varalicu može da „ponese” na kratko, a korišćenjem pletenice se zadržava maksimalna osetljivost celog sistema. Sa prekrutim štapovima idealnim za jig-glave (poput CD Blue Rapid serije) sam imao previše spadanja zbog plitkog kačenja, a od kada sam počeo da koristim brze ali savitljive u vrhu, najsličnije salmon štapovima realizacija se drastično popravila… Današnje tržište ima dovoljan broj univerzalnih varaličarskih štapova u svim cenovnim kategorijama, pa ne bi trebalo da bude problem da se nađe solidan štap pogodan za jig, glavinjare i voblere.

Nesa---Potpis smanjen