Osnove zimskog varaličarenja 1

Za sve hladnokrvne organizme zima je veliki izazov. Sve aktivnosti se smanjuju do granice opstanka, potrebe se redukuju i samim time i opšta aktivnost. U ribljem svetu to je smanjena ishrana, smanjena pokretljivost i najčešće grupisanje po vrstama i/ili uzrasnim kategorijama.

Grabljivice se ponašaju kao i sve druge vrste, sa tom razlikom što su uvek u blizini manjih vrsta, pa ih najčešće možemo locirati po zimovnicima bele ribe. U rekama su to mesta sa dovoljnom dubinom, zaklonjena od glavne struje, sa većom koncentracijom manjih vrsta, koje služe za ishranu. Pošto je svim vrstama metabolizam usporen nema opasnosti da riba samu sebe uništi, ali zato je tu čovek koji remeti biološku ravnotežu, pa bi morali da vodimo računa o količini izlova, koji je kod nas na alarmantno visokom nivou.

Uslovi nikome ne odgovaraju, ali koncentracija ribe je tolika da i najmanja aktivnost daje odlične rezultate. Najbolji ulovi se i ostvaruju u zimskom periodu, od druge polovine novembra pa do mresta, u temperaturnom intervalu od 1-10°C. Prvo ide period početka zime, temperatura je još dosta visoka i riba se hrani po obodima i izvan zimovnika, pa je još moguć lov voblerima u priobalju. Posle toga, kada temperatura opadne na jedva neki stepen, sve vrste se skupljaju u veća ili manja jata, nisu baš posebno aktivne, ali nepristojno lak obrok se ne odbija, pa je moguće ostvariti enormne ulove pre svega lovom na dnu, u samom zimovniku.

Smuđevi, koji su glavni cilj zimskog varaličarenja, su u neutralnom modu, a često i sasvim negativni, ali usled velike koncentracije, konkurencija čini svoje, pa je moguće vrlo sporom prezentacijom ostvariti dosta kontakata koji mogu biti realizovani. U glavnom se dešava dosta jedva primetnih napada, dosta spadanja, ali i dosta ulovljenih riba. Vrlo bitno je imati stalni kontakt sa varalicom i reagovati na svaku čudnu pojavu, bilo da je to gubitak težine varalice, dobijanje težine, kao da je zakačena trava, osećaj grebanja po dnu i sl. Vrlo često su to udarci usporenog zimskog smuđa, kačenje može da bude veoma plitko, ali i riba pruža relativno slab otpor pa je moguće ostvariti ulov. Često se ulovi i bucov, som a  ponekad i šaran. Najveći problem je naći mesto koje drži ribu zimi, drugi problem je vreme koje otežava pristup vodi, ledi strunu, umrtvljuje nam reflekse, i na kraju naše neuviđavne „kolege” koje ne love nego istrebljuju lako dostupnu i slabo pokretnu ribu u zimovnicima.

Treći period je vreme ponovnog grejanja vode koji pokreće lanac pojačane ishrane, pa je ponovo moguće ostvariti ulove uz samu obalu i na plićim mestima, koja se prva zagrevaju ili daju kakav takav zaklon u uslovima uobičajene bujičave vode.

Zimski period je veoma izdašan, love se prosečno najveće ribe, ali i vreme ograničavanja, ako mislimo da i u budućnosti imamo šta da lovimo.   Nesa---Potpis smanjen

 

 

Ostavite odgovor