Porolon i Mandula, varalice koje su drugačije

xx

Dosadio mi je podcenjivački odnos prema varalicama i tehnikama varaličarenja u bivšim istočnim zemljama, a pri tome se zaboravlja da se radi o brojnoj populaciji, skoro kao ceo ostatak evrope. Uz to, radi se o nekoliko puta većem prostranstvu, sa ogromnim delovima nedirnute prirode, sa velikim brojem reka i jezera. Respektabilna baza kojoj je finansijski boljitak otvorio ogromne mogućnosti.

Veliki uticaj na tehnike i vrste varalica je diktiralo siromaštvo i nemogućnost nabavke potrebne opreme, uz nerazvijenu lokalnu proizvodnju osnovnog pribora (i u potpunom neskladu sa dominantnom prisutnošću vojne industrije)… Ne zaboravite da su početkom 80-ih godina, ovde potpuno banalni, limun i banane bili veoma skupi i veoma retki u radnjama ist-bloka…

E, u toj situaciji su ljudi bili prisiljeni da se dovijaju na razne načine, da sami konstruišu i proizvode varalice, od nekako dostupnog materijala, u kućnim uslovima, neadekvatnim alatima itd. Odatle i dolazi najveći broj izuzetno lovnih varalica koje ribolovačke „puritance” dovode do očaja… Izgleda grozno a lovi bolje od zapadnjačke šminke…

Da ne pominjem zimski ribolov (sa zaleđenih voda), gde istok evrope dominira u svetskim razmerama, uz neverovatnu ponudu metalnih varalica „za pod led” uglavnom nastalu kao ideja nepoznatih majstora-konstruktora, prisiljenih da se niodčega napravi nešto.

Ovoga puta su mi zanimljive dve istovremeno i slične i različite varalice; Porolon i Mandula. Sličnosti su u tome da su obe napravljene od sličnog, plivajućeg sunđerastog materijala, jedna kao stik, a druga kao višedelni swimbait, i što se obe koriste sa olovnom glavom – čeburaškom. Porolon je veoma prosta forma, najčešće grubo opsečen komad sunđera koji siluetom može da podseća na ribu (mada ima i vrlo detaljno urađenih), bez ikakvog „rada” (osim tendencije izranjanja), ubitačan kada neutralni grabljivci napadaju varalicu u mirovanju, na dnu… Veoma mnogo situacija zahteva duže ili kraće pauze na dnu, a najizraženije su u periodu hladne vode (ispod 10° C), bez obzira da li se radi o rekama ili stajaćim vodama. Postoje razlike u tehnici koje su uslovljene protokom vode, ali suština je da se u pauzi povlačenja varalica veoma malo pomera ili miruje na dnu. Tek tada se grabljivac odlučuje na napad, verovatno uveren da je plen siguran… Ni sam ne znam koliko puta sam lerujući na dnu no-action silikonca (kada sam već pomislio da se zaista glupiram) imao slabašan udarac i potpuno progutanu gumicu zglobno vezanu za olovnu glavu. A taman sam hteo da odustanem…

Mandula, znatno složenija za izradu, ali i neverovatno efikasna. Najčešće sam je samo povremeno cimnuo, više da uklonim „stomak” strune i proverim da li se varalica zakačila za dno. Tada su, najčešće, bili napadi, sa najvećom realizacijom, zahvaljujući ugrađenom „naoružanju” i labavoj vezi među segmentima. Prilikom inhaliranja statičnog-lebdećeg  plena sa dna, makar jedna udica se uvek nalazila na pravom mestu i skoro da nije bilo spadanja. Obe ove varalice su, naravno, potpuno prilagođene i „normalnom”, brzom pretraživanju terena gde je pauza taman tolika da sistem „lizne” dno. Udarci aktivnog predatora su pri ovakvim prezentacijama veoma jaki, a spadanja retka jer lagana varalica bez čvrste veze sa otežanjem završi duboko u ustima…

Porolon, urađen od sunđera, je idealan da se prvo natopi tečnim atraktantom. U tom slučaju ostaje dugo „namirisan” i zanimljiv neutralno-negativnim grabljivicama.

Izrada Mandule nije previše komplikovana i ne treba vam neko posebno znanje i spretnost. Dovoljno je da imate osnovni ručni alat i malo žice. Ostalo je veoma lako naći u svakoj „kineskoj” radnji, a načini izrade se mogu videti na You-tube. Zima je idealno vreme da se dopune zalihe za sledeći period intenzivnog ribolova.

crna