Potpis varalice

Vibracija varalica daje svojevrsni potpis i trag u vodi, i to ima veliki uticaj na atraktivnost same varalice. Detalji kao oči, škržni poklopci, krljušti i ne znam kakvi već dekori padaju u vodu pred vibracijom same varalice. Naravno da je lepše imati lepu varalicu nego neku grubo urađenu, ali ono što je presudno za njenu lovnost je specifična vibracija, potpis koji ona ostavlja u vodi. Generalno, vibracija ima intenzitet od najgrubljeg, Heddon Sonar potpisa, do jedva treperećeg pomeranja no-action silikonaca, pa u kombinaciji sa odgovarajućom prezentacijom, svaka varalica ima namenu u nekoj situaciji. Prepoznavanje specifičnih stanja u kojima se grabljivice trenutno nalaze daje ono što je teško objasniti, a što se stiče praksom ili edukacijom, stalnim prisustvom „mentora” tokom ribolova, što je uobičajena praksa kod turnirskih profesionalaca, koji prolaze kompletnu obuku, od upravljanja i pozicioniranja čamca, čitanja zapisa sonara do tipičnih i netipičnih  prezentacija i tipova varalica za specifične situacije. Neće vas praktična obuka i edukacija napraviti turnirskim profesionalcem, ali će vam otvoriti oči i pomoći da realno sagledate bitne stvari.

Kada je u pitanju „potpis” varalice bitno je znati da se na najgrublje vibracije love aktivne ribe, a na najfinije neaktivne. Svemu tome je prilagođena i prezentacija. Okidač za datu situaciju je u vašim rukama; od vas zavisi da li će potpis varalice da bude odgovarajući ili ne. Za ribu dignutu u plići deo priobalja, u aktivnom iščekivanju plena, najbolja prezentacija je brza i nadaleko primetna, gruba vibracija koju savršeno postižu vobleri loptastog i šed tela. Decenijama pre pojave hiperprodukcije svih mogućih oblika voblera, jedan od ubitačnih smuđevskih je bio (i ostao) CC Big O, mali i srednji, Bomberov Model A u obe varijante, plitko i dubokoroneći i Rebel Wee-R. Grubo vođeni Rapala Countdown, neki lipless crank kao što je legendarni CC Super Spot i grubi šedovi od tvrđe gume na glavama težim od potrebnih su izbor za takve situacije. Varalica mora da skreće pažnju i da se kreće „nervozno” i brzo da bi bila napadnuta.

Grabljivac u toku lova, kada se magacin dosta napuni, promeni mod i postaje (da se tako izrazim) izbirljiv, pa mu više ne odgovara prenaglašenost nego traži umereniju i sporiju prezentaciju. To je drugačiji potpis koji odgovara najvećem broju minnow i shad formi, bez obzira da li su dubokoroneći ili plitkoroneći i najvećem broju tvistera i šedova od mekih varalica. To je situacija za korišćenje običnog leptira, najbolje izduženog krila, vođenog srednjom brzinom u srednjim slojevima vode, kada prestane prvobitna površinska aktivnost… Vreme za stani-kreni tehniku za Rapalinog (i sve slične) Countdown-a, kada on ne trese vrh štapa…

Treća varijanta je kraj lova, kada aktivnost pada na minimalnu, ali ostavlja se mogućnost još nekog ulova (ako se baš namesti), i tu dolaze do izražaja najfinije prezentacije i najslabija vibracija. Grabljivice imaju tendenciju da ostanu u blizini mesta lova još neko vreme posle aktivnosti, i mogu da se ulove na „laki zalogaj”. To je potpis najmekših gumica (čuveni Kalin’s), no-action silikonaca (stik, forktail i pintail forme) montiranih na lagane jigove ili otežane worm udice, suspending voblera koji provode većinu vremena u stajanju i povremenom podrhtavanju (i tako love!). Najčešća aktivnost se dešava na prvim nešto dubljim odsecima, odmah pored mesta lova, a napadi su veoma često toliko nežni da ih većina i ne primećuje. U tim situacijama je vrlo bitno kontrirati na svaku promenu, gubitak „težine”, zastajanje u propadanju, grebanje po dnu(!)… Biće promašaja, ali i neočekivanih ulova…

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor