Slano-slatke kombinacije

Iako izvorno namenjene morskom varaličarenju, Assist-hooks su se odlično pokazale i u slatkovodnom. Veoma dobre rezultate smo imali u dodatnom naoružavanju pilkera, velikih kašika ili guma koje prelaze standardne gabarite upotrebljivih jig-glava. Kada se love ribe uobičajenih gabarita, a teren ne dozvoljava korišćenje trokrakih udica (najčešće zbog trave), da bi se poboljšala efikasnost prilikom korišćenja guma većih od 5inča (12+cm) slobodno mogu da se stave jednokrake udice vezane u paru. Za uobičajene, manje varalice, dovoljno je koristiti worm udice sa čeburaškom. Sama montaža ne predstavlja problem jer može da se lako prilagodi bilo kojoj varalici. Glavni problem u korišćenju jednokrakih udica je u glavama ribolovaca i njihovim zabludama vezanim za efikasnost pojedinih varalica i/ili montaža.

Druga stvar je vezana za načine spajanja udica sa odgovarajućim predveznim materijalom, jer je negde vrlo bitno da veza bude fleksibilna, a za neke samo da je otporno na zube… U većini situacija će vam struna klase 150lb završiti sve vezano i za štuke i za more, a sam spoj strune i udice uvezan koncem (ili po potrebi tankom žicom), i etapno zalivan super lepkom će izdržati svako sečenje i zube bilo koje grabljivice. Za vezu sa varalicom, ukoliko su po sredi pilkeri ili kašike, veoma je korisno stavljati puni čelični prsten za koji se vezuju udice i na koji se stavlja kopča (ili omčasti čvor). Alkice služe za povezivanje varalice sa sistemom, a sve je u svrhu slobodnog, lebdećeg položaja udice prilikom pokretanja varalice. Dodatni materijal, perca ili fleš, usporavaju udice i daju im volumen koji pomaže da ih riba lakše usisa, čak i kada varalice leže na dnu. Posebna prednost ovakvog montiranja udica je potpuno odsustvo petljanja udica i varalice, koja uvek kvari rad i smanjuje efikasnost. Svi znaju koliko je loših hitaca posledica prevrtanja kašike (ili već čega) i petljanja trokrake sa osnovnom strunom. Neka vas ne zbunjuje položaj udica (ispred varalice) jer riba instiktivno napada baš taj deo; a prilikom usisavanja, udice (kao najlakše) prve dolaze do usta. Slična priča je i za veće kašike, s tim što je tu potrebno staviti udice na obe strane, a naročito ako se radi sa (relativno) lakim izduženim kašikama jer su tu promašaji sa jednom udicom relativno česti zbog velikog prevrtanja, podrhtavanja i „bežanja” takve varalice.

Ako se koriste kao dodatak za jig-glave i veće gumice, bitno je da se napravi dovoljna dužina predveza i omča koja može da se poveže sa ušicom na udici ili sa kopčom. Naravno da u tom slučaju nećete stavljati peruške na udice jer mogu samo da smetaju prilikom montaže. Bitno je da je veza pouzdana i da se udica veoma plitko fiksira za gumu. Ja sam išao čak dotle da sam za čeburašku vezivao „brkove” i stavljao držač za gumu u obliku opruge, a samu varalicu dodatno pričvšćivao plitko zabodenim udicama, tako da prilikom kontriranja sigurno izlaze napolje, a ne „skupljaju” travu… Bitno je da su udice povezane različitim dužinama predveza da bi pokrile veći deo potencijalnog plena. Uobičajeno je da jedna stoji u glavi, a druga bliže sredini tela varalice, plitko (potkožno) sakrivenih vrhova. Ako se često kače predmeti sa dna montirajte u leđa, a ako ima više trave može i sa strane.

Puno sreće u eksperimentisanju!