Smuđ u zimskom periodu

Dosta puta sam čitao o ovoj temi, ali kod većine naših autora nisam uspeo da shvatim kakvi su modeli ponašanja i šta se u stvari dešava tokom zimskih meseci. Mislim da se tu radi više o  nagađanju a manje o realnim podacima, što neminovno dovodi do proizvoljnih zaključaka. Nažalost, nikada se nisu objedinila iskustva mnogih dobrih ribolovaca, njihovi dnevnici, zapažanja i sl., pa imamo samo fragmente znanja i neku vrstu usmenog, nepouzdanog predanja.

Akcenat je na lovu smuđa, izrazite zimske i verovatno najpopularnije grabljivice, nažalost već skoro istrebljene vrste u našim vodama. Glavne i najpreciznije podatke sam našao u, već istorijskoj, knjizi „Walleye wisdom”, izdanje časopisa „In-Fisherman”, sa legendarnim autorima, tadašnjim saradnicima i današnjim aktivnim edukatorima i ekspertima, braćom Lindner i još uvek aktuelnim urednikom, Doug Stange-om. Dave Csanda, Bob Ripley i Tony Dean, saradnici, novinari i vrhunski profesionalci su dali odlučujuća saznanja iz svog bogatog praktičnog iskustva i zaokružili celu priču.

Opšte stvari, kao što je grupisanje ribe na dubljim sporotekućim partijama reke su neupitne, ali postoji i ceo niz situacija koje „iskaču” iz zadatog modela, a koje uopšte nisu toliko retke da bi bile nebitne, naročito u kasnijim fazama migracije, kada je riba već u manjim pritokama.

Jedna od osnovnih stvari je da smuđevi konstantno, više meseci (!), čak i pod zaleđenim rekama putuju do mesta gde se vrši grupisanje matičnih primeraka i čeka vreme povoljno za poslednju etapu, ulazak u plitke delove reka-pritoka, i mrest. Obično su to ušća manjih reka u glavne tokove ili (u kasnijoj zimskoj fazi) najveće „rupe” u tim pritokama, koje mogu da obezbede pristojan zaklon velikim ribama u periodu koji može da potraje i nekoliko nedelja. Samo „putovanje” smuđa je etapno, od jednog do drugog povoljnog mesta za odmor, obično dubljih rupa, skrajnutih od glavnog toka, uglavnom već poznatih ribljih zimovnika, gde se u nekom periodu riba odmori, nađe nešto za jelo i odlazi dalje do svog odredišta koje nalazi nepogrešivo, kao losos. Cele partije reka koje su relativno ravnog dna, sa ponekim zaklonom, budu pređene na najbrži način, na mestima sa najslabijim protokom i pritiskom vode.

Ribolov na mestima koja su veoma netipična za zimu, kao što su relativno plitki delovi reka, proširenja male i umerene dubine, često sa zaglavljenim panjevima od prethodnih visokih voda, krupnim kamenjem ili neravninama (usecima) na dnu je specifično, ali ne zahteva posebne tehnike. Smuđevi se na tim mestima ne zadržavaju dugo, ali stalno po neki komad dolazi, a neki ide dalje, na svoje odredište. Takva mesta, iako nije koncentracija kao po velikim rupama, uvek imaju ribu kojoj je prioritet hrana zbog povećane potrošnje tokom migracije, pa se dosta lako love, obično uz jasne udarce aktivnog grabljivca. Najviše vremena se potroši na traženje raštrkanih primeraka, obično oko minijaturnih neravnina na dnu, zaglavljenog granja ili stenja (objekata) na dnu i sl. Prednost takvih mesta je u tome da može da se lovi ceo dan, bez obzira na faktor sunce+plitka voda. Na takvim mestima je najbolji timski rad dva-tri ribolovca koji brže i pedantnije mogu da pokriju najčešće dosta veliki prostor, a od velike važnosti je dobro poznavanje konfiguracije tog dela reke i višestruko proveravanje svake izgledne pozicije. Duboke rupe (obično u lakat-krivinama) imaju veliku koncentraciju, veoma često potpuno neaktivne ribe, pa imate jednu skoro frustrirajuću situaciju da stalno „prelazite” preko grabljivica, a da nema ulova. Tu situaciju kod nas veliki broj „majstora” rešava „grabuljanjem”, u skladu sa našim navikama… Da ne bih morao da gledam šta se dešava oko mene, i da lovim na miru, često sam se izmicao sa takvih pozicija i pokušavao da nađem ribu na drugim, slabo posećenim, mestima. Vrlo često su to bili prelivi-gazovi ispred kojih je najčešće zaglavljeno dosta granja ili celih stabala, a iza kojih se najčešće nalaze nešto dublje partije, često mesta velike koncentracije sitne ribe-hrane, neophodne za preživljavanje u zimskim uslovima. Riba (najčešće smuđ) je bila na pozicijama oko granja, na samom prelivu(!), obično u najtoplijem delu dana, kada se aktivira i sitna riba, i u prvim nešto dubljim delovima iza plitkog i protočnog dela gde se smiri tok i omogućava odmor „putnicima”. Pored smuđa često se lovi i bucov, poneka štuka i redak som, najčešće kada ga neki porast i/ili otopljenje natera na kretanje.

Ovo nisu idealna mesta, ali su u mnogim situacijama izdašnija od previše eksploatisanih zimovnika, a omogućavaju mirno proveden dan u dosta neugodnom zimskom ribolovu…

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor