Štuka i bass leti

Dve bitno drugačije vrste koje dele isto stanište i najčešće zauzimaju ista mesta u lovu. Zanimljivo poređenje za tipično zimsku štuku i tipično letnjeg bassa kojima je, igrom  slučaja, životni prostor postala kanalska mreža u Bačkoj. Štuka, kao autohtona, naseljava, valjda sve moguće prostore u kojima je moguće održati život, makar na mišiće… To je vrsta koja slobodno može da se svrsta u šampione opstanka. Manji primerci su ribe tople vode, a u nekom uzrastu postaju prave zimske ribe i njihovo aktiviranje počinje tek kada voda ohladi. Kod nas je danas nemoguće pratiti tu vrstu promene jer je riblji fond u katastrofalnom stanju pa se sve riblje vrste retko i slabo love i nove generacije ribolovaca uopšte nisu u situaciji da učestalo love leti sitnije (najčešće do 1kg), a od kasne jeseni i ozbiljne primerke (često od 75cm do preko metra), kojima treba posebno prilagoditi pribor i varalice.

Bass, kao uneta, nova vrsta u ovim vodama, takođe vrsta koja opstaje uprkos nepovoljnim uslovima, riba močvare, u mnogim elementima savršeno dopunjava letnje varaličarenje po bačkim kanalima, ali i on strada (u glavnom kao uzgredna žrtva) prilikom nezakonitog izlova drugih, isplatljivijih vrsta. U početku je bass bio sporadičan, ali u jednom momentu je (tokom 80ih) došlo do eksplozije populacije i on je dvadesetak godina bio, maltene dominantna vrsta u kanalskoj mreži od Vrbasa pa do granice sa Mađarskom i Dunavom.Verovatno je „mrtvi” deo VBK, od Vrbasa do Srbobrana, sigurno najzagađenija voda u Evropi, bio brana širenju bassa u ostale delove kanalske (i rečne) mreže u Vojvodini.Da ne pominjem pogubni uticaj na životnu sredinu i ostale riblje vrste… Danas su ostala retka mesta na kojima je moguće uspešno loviti bassa (naravno, važi i za štuku), a da pri tome nisu samo sitni primerci. Deo cele priče je i prirodno poravnavanje među vrstama, gde svako nađe svoje mesto u životnoj sredini, pa svaka eksplozija populacije, pre ili kasnije svede samu sebe na održivi broj jedinki i položaj u prostoru/vodi.

Devedesetih je bilo sasvim normalno, i dosta često, da se na bassovske varalice ulovi i dosta štuka, a još više ih je odlazilo sa varalicama, nažalost, sa neizvesnim izgledima za preživljavanje. Danas ne mogu da se setim kada sam, u letnjem periodu, ulovio štuku loveći bassa gumicama po lokvanjskim poljima, ili brzo vođenim wakebaitom uz ivicu vegetacije. Eventualno se ulovi po neka sitna početkom sezone, posle mresta, u periodu buđenja bassa, i tek u kasnu jesen (kada bi trebalo da bude najkrupnijih), i opet sitniji komadi… To više nego ubedljivo govori o katastrofalnom stanju na našim vodama, pa svakojake zabrane-ograničenja koje, kao, nameće država ne znače ništa u potpunom haosu koji vlada kod nas; i agonija prirode se nastavlja…

Štuku i bassa sam uporedio jer su zanimljivi za lov, rade na iste-slične varalice na istim tipskim mestima i mogu da se uporedo love što daje posebnu draž u lovu na stajaćim-sporotekućim vodama. U delovima gde nema bassa, a dominira štuka kao osnovni predator, ona služi kao nepogrešivi reper za proveru lovnosti novih bassovskih varalica! Sve varalice i tehnike koje su dobro lovile štuku su bile efikasne i za bassa. Tu pre svega mislim na razne nezakačive i hibridne forme kakve zahtevaju teški tereni, na kojima se najčešće lovi. Nikada nisi siguran šta je pokupilo varalicu na ivici rastinja… Ne znaš da li će u sledećem momentu uplašena štuka krenuti brzinom formule prema dnu, ili će bass iskočiti iz vode… Za nas spin-junkies veeeliko zezanje…

Vraćajte ribe, ne gnjavite ih i ne držite dugo izvan vode. Fotografišite ih i vratite što pre u vodu. Ne izigravajte profije koji to rade zbog reklame određenog proizvoda, u inače prebogatim vodama… Stvari su bitno drugačije u stvarnom životu…

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor