Štuka i vobler

Sofisticirani način ribolova, koji za razliku od metalnih varalica daje veće mogućnosti prezentacije i načina rada. Velika prednost voblera pokazuje se u mogućnostima pauziranja u vođenju, jerk/tvitch vođenju, znatno sporijem propadanju (kada su tonući modeli u pitanju) sa atraktivnošću najboljih kašika.

Kao izuzetno lovni, u površinskoj prezentaciji su se pokazali Wakeri svih oblika, a najbolja prezentacija je „prolaz” bez pauziranja; nekada brzo, a nekada sporije, ali bez stajanja u mestu. Slična prezentacija je najbolja i u lovu površincima (walk the dog, poperi, torpeda, razni splašeri i slične varalice). Naravno da postoje situacije u kojima je neophodno loviti sa pauzama, ali one se same pokažu, u toku lova. Posmatrajte šta se dešava oko varalice pa ćete videti da li se riba samo zainteresovala ili je spremna da napadne, obično na promenu u kretanju. To je situacija za stajanje i ponovo pokretanje varalice.

Sledeći, verovatno najproduktivniji, su vobleri koji pokrivaju dubine od same površine do nešto preko metra dubine, u raznim oblicima, od loptastih do potpuno izduženih formi. To su varalice za sve situacije i svako stanje u kome se riba trenutno nalazi. Ni sam ne znam koliko puta je riba samo ispratila „na sto načina vođene” površince, a sa neverovatnom žestinom napala umerenom brzinom vođen kruškasti plitkoronac pola metra ispod površine. Još jedan prilog važnosti shvatanja radne dubine a ne imena proizvođača voblera, jer ona najčešće određuje da li će biti ulova ili ne!

Plitkoroneći suspendi i slične forme, sporotonući i sporoizranjajući, daju mogućnost da se varalica neko vreme zadrži u nekoj zoni i na nekoj dubini, dajući više vremena neodlučnoj, neutralnoj ribi, da se odluči za napad. U čistim vodama koristim sporotonuće, naročito ako trepere prilikom propadanja, a u zatravljenim i punim granja sporoizranjajuće i prave suspende koji mi omogućavaju jerk/twitch tehnikama dodatno provociranje riba koje su samo „sevnule” za nekom varalicom. U najvećem broju slučajeva te ribe su bile ulovljene!

Veoma upotrebljive su sve izdužene forme voblera jer omogućavaju veliku pokretljivost levo-desno prilikom svakog tviča, imaju sitniji, manje agresivan rad i obično pokrivaju dubine od pola do metra, taman da štuja sa prvog odseka ima utisak lakog obroka…

Loptaste, kruškaste forme imaju znatno jaču vibraciju i provociraju agresivnu reakciju aktivnog lovca, gde god da se nalazi, u plićaku ili dublje. Tonuće, lipless forme (glavinjare) su takođe veoma produktivne, a po radu su kombinacija voblera i metalnih rođaka. Za reke i jezera, za brzo pretraživanje velikih prostora po širini i visini su pravi izbor u mnogim situacijama. Izazivaju refleksnu reakciju kod predatora, pa love i kada druge brzo prezentovane varalice „ne rade”…

Dubokoroneći/srednjeroneći vobleri daju mogućnost pokrivanja većih odseka, napera,  zidova prevodnica, potopljenog drveća i svih onih mesta gde štuka nije na dnu nego uz objekat, na „pola vode”, i svaka uobičajena prezentacija je promaši… Rad suspendima u tim uslovima daje odlične rezultate, uz preporuku da se koriste sporoizranjajući vobleri koji uz dodatak sajle postaju skoro suspending; daju mogućnost da se radi sa pauzama, a omogućavaju da se varalica izdigne iznad granja, sajli i sličnih stvari u vodi, i da joj se na taj način produži vek…

Brzoizranjajući vobleri su pogodni za rad u rekama i zaraslim dubljim stajaćim vodama, gde je bitno brzo skloniti vobler od prepreka, a u isto vreme postići veću radnu dubinu, jer se štuka u toku dana, naročito kada je velika prozirnost vode i/ili vedro vreme, povlači na nešto dublja mesta, taman toliko duboka da joj za lov ne smeta prevelika vidljivost. Druga, posebna tehnika, pogodna za lov štuke je kreni-stani, gde se vobler pušta da izroni do površine, pa ponovo zaranja do radne dubine… Veoma produktivna tehnika, a kao najbolji su se pokazali loptasti vobleri, verovatno zbog iritirajućeg izranjanja, plena koji pokušava da pobegne…

Iskustvo me je naučilo da suspendinge (naročito dubokoronce) koristim na, ukratko rečeno, preglednim mestima gde može da se vizuelno isprati i koriguje prezentacija, a opet da se postigne efekat dodatnog iritiranja grabljivca tvičevima na određenom mestu i dubini…

Sve ovo izgleda komplikovano u odnosu na zabacivanje i privlačenje spinera, ali u praksi mnogih dana nema odziva na takvu prezentaciju, a riba vrlo lako može da se ulovi na nešto drugačiju prezentaciju koju metalne varalice ne mogu da pruže…

Nesa---Potpis smanjen

Ostavite odgovor