Teorija i praksa

Boje varalica 1

Jedna veoma eksploatisana i, rekao bih, precenjena tema oko koje se decenijama diže prašina. Istina je da se mnoštvo dekora i/ili kombinacija boja pojavljuje sa razvojem industrijske proizvodnje i problemom plasmana veoma velikog broja varalica ribolovcima koji se nisu umnožili istom brzinom… Suština je u prodaji više istovrsnih varalica istom (ili manjem) broju varaličara… Kada ponudite jedan vobler u osnovnih 5-6 dekora, iskusni varaličari će odabrati najverovatnije prirodni i „fantastični” dekor, u zavisnosti od terena i uslova u kojima se uobičajeno vrši ribolov. I to je zaista više nego dovoljno. Kada dođete u savremene (dobro snabdevene) radnje, bez obzira na iskustvo, ne možete baš tako lako da se odlučite šta vam je od 25-30(!) dostupnih dekora zaista neophodno, pa neretko […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Surogat jig

Malo neobičan naslov za nešto što je suštinski Texas-rig. Ipak postoji razlika u montaži i ponašanju varalice tokom lova. Namena je lov u uslovima nepovoljnim za rad „otvorenim” udicama; trava, granje, proređena polja lokvanja ili trske… Takođe, upotrebljivo je i u tekućim vodama, obično uz ivice vodenog rastinja ili potopljeno drveće, naravno uz prilagođenu težinu… Dok je na plićim stajaćim vodama najčešće dovoljno 5-10gr, u tekućim vodama 7-20gr, a za veće težine (30+gr) bolje se pokazala čeburaška… Ovo nije flippin’ tehnika; nije namenjena „probijanju” najgušće trave, nego zamena za lov jigom u uslovima kada je to nemoguće raditi standardnom jig glavom. Koriste se olova namenjena Texas ili Carolina montaži: bullet, suza i slične forme… Razlika u montaži je u tome […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Zimski ribolov neaktivne ribe

Grabljivci su u većem delu dana neutralno-negativni (nisu u aktivnom lovu), ali skoro uvek mogu da se provociraju na neku vrstu napada. Nekada je to nerviranje „uljeza” u zoni koja služi za odmor; nekada je slabo pokretna atraktivna stvar koja prosto moli da bude pojedena; često suviše aktivna i živahna varalica u prolazu kroz „teritoriju” provocira instiktivni napad… Sve te reakcije su veoma blage (u odnosu na napade prilikom aktivnog lova), pa ih je i nešto teže detektovati. Često je to gubitak težine-otpora varalice, nešto što podseća na grebanje ili prelazak preko nečega na dnu. Mnogo puta (najčešće prilikom lova jigovima) pratimo udarac glave o dno, a udarac ribe je skoro isti kao dodir dna. Ako ga ne prepoznamo i […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Načini lova na glavinjare, iskustva…

Posle četvrt veka konstruisanja i korišćenja glavinjara (spot, vibrationbait, liplesscrank) neke situacije i uslovi su se pokazale kao konstantne i relativno lako prepoznatljive, a pomažu u lakšem i bržem prepoznavanju optimalnih prezentacija ovih veoma efikasnih varalica. Glavinjare su varalice koje imaju više namena i mogu da se koriste u mnogim situacijama, menjajući uspešno druge vrste varalica. Dosta puta su dobro lovile umesto srednje/plitkoronećih voblera u noćnom lovu smuđa i soma na prelivima ili brzacima, u situaciji kada nismo imali dovoljan domet sa voblerima. Ili kada se riba neodlučno javljala na jig-glave i nije bilo ulova čak ni prilikom korišćenja „namirisanih” gumica, bilo da su korišćene lake ili extremno teške glave… Jednostavno, odziv je postojao, ali je reakcija na varalicu bila […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Letnje doba – trava

Tehnike primerene zatravljenim vodama podrazumevaju mnogo dodatnih podešavanja i promena sistema. Za voblere i površince (koji su često jedino što može da se koristi), kao najmanja intervencija je zamena trokrakih dvokrakim udicama, ali većeg broja od postojećih udica. Pri tome treba voditi računa da se ne naruši rad, akcija varalice i njene plovne osobine. Veća udica je neophodna iz više razloga, a jedan od najvažnijih je sloboda kretanja same udice jer je samo navučena na alku voblera što joj smanjuje pokretljivost. Uz to, dvokraka se montira tako da su kraci okrenuti „na gore”, pa i to utiče na realizaciju koju, donekle, popravlja veća udica… Sve ove promene daju smanjeno kačenje trave, ali i manju realizaciju napada, pa su to „iznuđene tehnike”. […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Zimsko varaličarenje grgeča

Kod nas su (uobičajene) zime uglavnom nedovoljno hladne da bi se na stajaćim vodama većeg gabarita i dubine formirao dovoljno čvrst led koji omogućava ribolov kroz tzv. oduške, ali dovoljno debeo da ribolov u dosta dugom periodu bude nemoguć. Ova zima (2017/18) je bila izuzetno topla, skoro mediteranska, sa svega par kratkotrajnih zaleđivanja, što je omogućilo ribolov bez prekida, uz dosta dobre rezultate… Imali smo priliku da potvrdimo ono što smo iz prakse znali, a i nešto novo se naučilo… Pratili smo pomeranje ribe od prvih dubljih platoa u novembru do januarsko-februarskog neaktivnog grabljivca koji je naselio najdublje rupe i odseke na dnu. Onog momenta kada se voda „prevrnula” i nestala termoklina, riba se spustila na dno i u zavisnosti […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Suptilne East-tehnike

Ako je lov čeburaškom dosta grub, orijentisan na brzo pronalaženje aktivnih predatora  (iako i tu postoje finese u prezentaciji), postavlja se pitanje sporije prezentacije, lova neaktivnih predatora. Na istoku evrope, jedna od standardnih opcija je lov na (transkribovano) otvodnoi povodok (poznatu i kao Moskva-rig), tehniku koja ima najviše sličnosti sa Karolina rig-om, a montaža veoma podseća na sistem za ribolov hranilicom ili swing-tipom. Razdvojeno otežanje i udica sa mamcem (na prilično velikom rastojanju), koji daju veliku slobodu i „lebdeću” prezentaciju silikoncu ili strimeru. Veoma često se koristi u situacijama kada se  mesto nalazi daleko-duboko, a mamci bi trebalo da budu mali i slabo pokretni… Ne postoji ograničenje za otežanje, koristi se ono koje je optimalno, a to je nekad 2,5 […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Vobleri zimi

Iako su vobleri varalice tipične za topliji period godine, njima je veoma produktivno loviti i u zimskom periodu, dok vremenski uslovi to dozvoljavaju… Grabljivice, pre svega smuđ, štuka i bandar i u vreme najvećeg hlađenja vode izlaze (u periodima aktivnog hranjenja) u veoma plitke partije, naročito ako su u blizini većih jama-zimovnika. Aktivna riba, svaka u „svoje vreme”, izlazi na obode zimovnika, a često i na obližnje sprudove, uz kamene regulacije i plitke limane, mesta na kojima se okuplja sitna bela riba, peš ili sitni primerci (cele godine aktivnog) bandara. Danju se uglavnom lovi štuka i bandar, ponekad i bucov, a noću najčešće smuđ, mada sam dosta puta imao i bucova i štuku, naročito kada se lovilo dubokoronećim voblerima (najbolje […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Bass, omiljena agresorska vrsta

Od kasnih 70-ih, kada sam prvi put čuo da u Vojvodini ima bassa, pa sve do 90-e, kada smo prvi put otišli da vidimo gde-šta-kako, nisam mogao da nađem iole relevantnu informaciju o osnovnim životnim navikama i staništu, vremenu mresta, najvećoj godišnjoj aktivnosti i sl. Znači da smo bili totalne neznalice, puni entuzijazma i (nažalost) predrasuda koje su nam nenamerno plasirali lokalni ribolovci, i sami neuki, i u to vreme skromnih mogućnosti. Prvu „sezonu” smo lovili po pravilima koja su vladala u okruženju, učeći se na njihovim (i svojim) greškama, a već iduće leto su štapovi bili jači i kraći, monofili znatno deblji, a udice i varalice mnogo veće, taman primerene velikim ustima i nepreglednim poljima lokvanja u kojima ga […]

Posted in Teorija i praksa | Tagged , , | Leave a comment

SR vobleri 3

Tehnike koje su primerene lovu plitkoronećim voblerima su istovremeno i proste i raznovrsne prilikom njihovog kombinovanja. Najprostije, pravolinijsko vođenje voblera je u mnogim jasnim situacijama (izražena površinska aktivnost) najčešće dovoljna tehnika. Nije potrebno ni zastajkivati ni „tvičovati”, ali brzina prezentacije može da ima odlučujuću ulogu u količini ulova i/ili broju napada na varalicu. U naoko istim situacijama, jasnih, bučnih napada na površini, ne daje svaki put ista prezentacija ulov. Nekada je neophodno ići brzo-najbrže, a nekada najsporije moguće. Većina varaličara je imala situaciju da nema ulova i pored aktivne ribe ispred vas. U takvim situacijama se najčešće na brzinu menjaju vobleri i traži „onaj” dobitni… Sledeći put probajte da u svakom narednom zabačaju ubrzate prolaz voblera kroz mesto aktivnosti. Nemojte […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Varaličarenje na ravničarskim rekama početkom leta

U vreme kada većina vrsta završava mrest i vode počinju da se spuštaju na „letnji” nivo, prolazi najinteresantniji period lova na izgladnelog postmresnog smuđa, karakterističnog po izuzetnim „udarcima” i velikom otporu koji pruža prilikom vađenja… I dok za one koji osim smuđa ne love ništa drugo(!) dolazi vreme mršavih ulova i sitnijih primeraka, za sve ostale počinje izobilje mogućnosti i vrsta koje su (makar u kraćem periodu posle mresta) sa opadanjem vode postale dostupne, tj. izvukle se iz plavnih zona ili se vratile u matične reke posle mresta u manjim pritokama. Postaje zanimljiv lov na protfiša koji najbolje radi u periodu opadanja vode, najbolje noću, na voblere… Dosta primeraka sam ulovio u prvim satima mraka, obično tokom juna, dok je […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

SR vobleri 2

Dolaskom jeseni stvari se ne menjaju ubrzano, kao u prelazu proleća u leto, a aktivnost riba može (kao u proleće) da se protegne na ceo dan, posebno prilikom porasta i pomute vode. I dalje su izraženi cugovi, naročito prilikom lova na jigove, a plitkoroneći vobleri u sumrak i rano jutro mogu da daju veoma raznovrsne ulove i krupne ribe. Sa kraćenjem dana, a posebno u periodu kasnog Oktobra-Novembra-Decembra, prvi noćni sati mogu da daju jako dobre ulove, naročito smuđa. Prezentacija SR-voblera ide od brze u početku (ovog dosta dugog perioda), do veoma usporene u periodu ubrzanog hlađenja vode. Od tipično letnjih, živahnih, ubrzanih prezentacija plivajućih voblera, postepeno se prelazi na usporeno vođenje (najbolje suspending jerk-voblera), sa dugim pauzama (držanjem u […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

SR vobleri 1

Ceo jedan svet naoko različitih, a u suštini veoma sličnih voblera, pogodnih za periode povećane aktivnosti u površinskom sloju, do okvirne dubine od 1m. Vreme kasnog proleća, uglavnom posle mresta grabljivica je prvi godišnji termin koji daje realne šanse da se češće ostvari dobar ulov. Aktivnost na SR (shallow runner) voblere može da se provuče i tokom većeg dela zime(!), osim najhladnijeg, ledenog, doba godine, ali se na taj način kod nas veoma retko lovi… Štaviše, najveći broj (čak vrlo iskusnih) varaličara od novembra ne nosi u ribolov ništa sem glava, guma, glavinjara i eventualno metalnih varalica! Velike štuke i smuđevi u kasnim jesenjim mesecima u veoma plitkoj vodi (mahom po mraku ili pomuti) potpuno regularno love; neke druge vrste […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Smuđ u zimskom periodu

Dosta puta sam čitao o ovoj temi, ali kod većine naših autora nisam uspeo da shvatim kakvi su modeli ponašanja i šta se u stvari dešava tokom zimskih meseci. Mislim da se tu radi više o  nagađanju a manje o realnim podacima, što neminovno dovodi do proizvoljnih zaključaka. Nažalost, nikada se nisu objedinila iskustva mnogih dobrih ribolovaca, njihovi dnevnici, zapažanja i sl., pa imamo samo fragmente znanja i neku vrstu usmenog, nepouzdanog predanja. Akcenat je na lovu smuđa, izrazite zimske i verovatno najpopularnije grabljivice, nažalost već skoro istrebljene vrste u našim vodama. Glavne i najpreciznije podatke sam našao u, već istorijskoj, knjizi „Walleye wisdom”, izdanje časopisa „In-Fisherman”, sa legendarnim autorima, tadašnjim saradnicima i današnjim aktivnim edukatorima i ekspertima, braćom Lindner […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Netipične varalice za štuku 3

Osim već poznatih postoji ceo niz retko korišćenih i zapostavljenih varalica, uobičajenih za lov drugih vrsta. Naravno da ne mogu da se setim svega, ali od inače češće korišćenih varalica tu su lipless crank (glavinjare), brzotonući tvič vobleri i stikovi (namenjeni morskom ribolovu) i spineri sa telom ribe ili sličnom formom. Mnogi su opsednuti „radom” i dekorom varalice, pa im mnoge od ovih varalica ne ulivaju poverenje, a naročito one koje moraju da se vuku dosta brzo (naročito pilkeri i stikovi), i pri tome nemaju neku izraženu, „lepu” vibraciju. Aktivna štuka, posebno u periodu toplije vode: avgusta, septembra i delom oktobra ima maksimalnu brzinu i istu takvu glad, pa joj ništa ne može pobeći. Bitno je da se nađe mesto gde […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Štuka i vobler

Sofisticirani način ribolova, koji za razliku od metalnih varalica daje veće mogućnosti prezentacije i načina rada. Velika prednost voblera pokazuje se u mogućnostima pauziranja u vođenju, jerk/tvitch vođenju, znatno sporijem propadanju (kada su tonući modeli u pitanju) sa atraktivnošću najboljih kašika. Kao izuzetno lovni, u površinskoj prezentaciji su se pokazali Wakeri svih oblika, a najbolja prezentacija je „prolaz” bez pauziranja; nekada brzo, a nekada sporije, ali bez stajanja u mestu. Slična prezentacija je najbolja i u lovu površincima (walk the dog, poperi, torpeda, razni splašeri i slične varalice). Naravno da postoje situacije u kojima je neophodno loviti sa pauzama, ali one se same pokažu, u toku lova. Posmatrajte šta se dešava oko varalice pa ćete videti da li se riba […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Potpis varalice

Vibracija varalica daje svojevrsni potpis i trag u vodi, i to ima veliki uticaj na atraktivnost same varalice. Detalji kao oči, škržni poklopci, krljušti i ne znam kakvi već dekori padaju u vodu pred vibracijom same varalice. Naravno da je lepše imati lepu varalicu nego neku grubo urađenu, ali ono što je presudno za njenu lovnost je specifična vibracija, potpis koji ona ostavlja u vodi. Generalno, vibracija ima intenzitet od najgrubljeg, Heddon Sonar potpisa, do jedva treperećeg pomeranja no-action silikonaca, pa u kombinaciji sa odgovarajućom prezentacijom, svaka varalica ima namenu u nekoj situaciji. Prepoznavanje specifičnih stanja u kojima se grabljivice trenutno nalaze daje ono što je teško objasniti, a što se stiče praksom ili edukacijom, stalnim prisustvom „mentora” tokom ribolova, […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

C&R

Uhvati i pusti, svetski trend, pomodna aktivnost zaživela u zemljama visokog standarda, gde je hobi samo hobi, a ne poluprofesija, polako zauzima mesto i kod nas. Kao i u svemu drugom, stižu novotarije; sa velikom zadrškom , ali tu su… I pored svega što znamo o stanju svesti kod nas, ne mogu da ne budem zgađen uobičajenim odnosom prema ulovu, bez obzira da li se riba nosi ili (retko) vraća. Najčešće su to fotografisanja u sto poza, kao da je po sredi pokazna Kama-Sutra, a ne samo zabeležen lep ili neuobičajen ulov. Maltretiranje već dovoljno izmučene i stresirane ribe sa sve izvrtanjem cele vilice naopako ne bi li se videla progutana varalica, držanje griperom za polupokidanu vilicu, višeminutne foto sesije, […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Vodostaj, pozicioniranje ribe i prezentacija

U tekućoj vodi protok vode je odlučujući faktor za pozicioniranje SVIH ribljih vrsta. Bez razlike, po veoma visokom vodostaju (i maksimalnom protoku), SVE ribe se približavaju obali, a u ekstremnim uslovima ulaze u potopljeno žbunje, šumovitu plavnu zonu, livade i sl. mesta, i tu borave dok se uslovi na vodi ne srede. Po niskom vodostaju, vrste koje vole dublju, protočnu vodu, u glavnom se izvlače u najdublje delove po sredini vodotoka, oko raznih objekata na dnu (stenja, sprudova, potopljenih brodova), a one koje najčešće žive u stajaćim vodama (štuka, bandar) se najčešće drže dubljih priobalnih delova, obično po limanima koji mogu biti prirodni ili nastali izgradnjom napera, u potopljenom drveću i u zatravljenim delovima. Neke vrste potpuno normalno nastavljaju da […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Aktivnost i prezentacija

Stalno se pominje aktivnost, mod, ili već kako ko naziva, intenzitet hranjenja grabljivica, a nisam baš siguran da je svima jasno o čemu se radi. U glavnom, pozitivni mod označava period aktivnog lova, neutralni označava period relativnog mirovanja sa velikom mogućnošću aktiviranja i negativni nam ne daje baš neke šanse za ulov… Osnovna podela daje još mnogo međustanja koja prethode prelasku iz jednog stanja u drugo, a utiču na pozicioniranje, pokretljivost i mogućnost lova u datom trenutku. Aktivna riba, pozitivni mod, je grabljivac u akciji! To može da bude jaka aktivnost na dnu (mnogo odsečnih napada na jig), velika pometnja pri površini i lov na brzo vođene voblere ili metalne varalice, ili jaka aktivnost u srednjim slojevima, najčešće izražena u […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Štuka i bass leti

Dve bitno drugačije vrste koje dele isto stanište i najčešće zauzimaju ista mesta u lovu. Zanimljivo poređenje za tipično zimsku štuku i tipično letnjeg bassa kojima je, igrom  slučaja, životni prostor postala kanalska mreža u Bačkoj. Štuka, kao autohtona, naseljava, valjda sve moguće prostore u kojima je moguće održati život, makar na mišiće… To je vrsta koja slobodno može da se svrsta u šampione opstanka. Manji primerci su ribe tople vode, a u nekom uzrastu postaju prave zimske ribe i njihovo aktiviranje počinje tek kada voda ohladi. Kod nas je danas nemoguće pratiti tu vrstu promene jer je riblji fond u katastrofalnom stanju pa se sve riblje vrste retko i slabo love i nove generacije ribolovaca uopšte nisu u situaciji […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Strimeri i ostale vrste predveza

Među ređe korišćenim varalicama se nalaze strimeri i slične forme, potezanke. Prave se od skoro svih vrsta materijala, prirodnih i sintetičkih i oblikom i veličinom mogu da budu sićušni insekti (za lov crvenperki i beovica) i prilično gabaritni fantastičnih oblika (za štuku i more), a osnovna ideja je lebdeća forma, najčešće usporeno pokretna, lak plen za ne previše aktivnu ribu. Na strimere je moguće uloviti skoro sve vrste riba u ravničarskim rekama/jezerima, svih gabarita i u svim godišnjim dobima. Osnovni preduslov je pristojna prozirnost vode, ne mora da bude kao planinski potok, ali ne daje rezultat u uslovima bujičave muljevite vode (to je vreme za varalice izražene vibracije). Idealni periodi su leto i zima. U oba perioda su (najčešće) vodostaji […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Lov dubokoronećim voblerima 4

Neutralni-suspending vobleri su deo nove ere koja se poklapa sa ubrzanim razvojem tehnika varaličarenja, većim mogućnostima u proizvodnji plastičnih masa, i pojavom novih generacija konstruktora i takmičara. Prvi modeli, koji danas imaju status legende, su se pojavili 90-ih godina, i od tada su nezaobilazni u raznim situacijama. Pre svega na stajaćim/sporotekućim vodama, u situaciji neutralno/negativnog grabljivca, uobičajeno pozicioniranog blizu samog dna, uz strukturu ili nekakav objekat/predmet na dnu. Za dane kada se na tradicionalan način ribe ne love! Ono po čemu se suspend vobleri najviše razlikuju od ostatka familije je PAUZA u vođenju koja ga ostavlja pozicioniranog tačno tamo gde treba da bude, u neposrednoj blizini objekta/ribe, na odgovarajućoj dubini. Samo pozicioniranje potencijalnog plena u neposrednoj blizini grabljivca je već […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Lov dubokoronećim voblerima 3

Tehnike lova voblerom zavise od uslova na samom terenu, aktivnosti grabljivaca (najviše) i mogućnosti prezentacije (iz čamca je bolje)… U uslovima ribolova sa obale, npr. nekog keja, kamenom utvrđene obale ili stepenastog dna u priobalju, najčešće je najbolji vobler koji radnom dubinom „prelazi” dubinu glavnog odseka (udaljenog najčešće nekoliko metara od same obale), i koji ima osobinu brzog izranjanja. Mislim da su tu u prednosti vobleri od balze (Shad Rap bi bio arhetip), mada ima i dosta plastikanaca koji vrlo brzo izranjaju. Sama tehnika je relativno prosta, ali zahteva veliku koncentraciju i pažljivo vođenje varalice. Vobler se zabacuje popreko na tok, često i malo uzvodno i sa nekoliko brzih namotaja strune, štapom spuštenim dole (bez jerkanja koje „skida” dubinu zaranjanja) dovodi […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Lov dubokoronećim voblerima 2

Najbitniji detalji koji utiču na rad/performanse voblera su: položaj alkice za kačenje, veličina i oblik kljuna/pakte i oblik tela. Ono što je konstanta i podjednako utiče na postizanje radne dubine i rad voblera je položaj alkice za kačenje. Alkica pomerena prema vrhu kljuna daje manju radnu dubinu od očekivane i veoma izražen široki rad pri sporijem povlačenju. To je vobler namenjen pre svega za troling i njegove karakteristike ga u mnogim situacijama eliminišu za standardni spining. Centralno postavljena tačka kačenja daje najstabilniji rad voblera, brzo postizanje radne dubine i najmanje izražen rad repnim delom. Ovo je najčešće korišćeno rešenje, podjednako dobro za sve vrste voblera, i za većinu situacija u ribolovu. Alkica postavljena najbliže telu voblera daje veoma grub rad […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Lov dubokoronećim voblerima 1

Lov dubokoroncima je osnovna tehnika za sve grabljivice, slatko i slano, stajaća i tekuća voda, plitko(!) i duboko. Pokrivaju se sve situacije pri dnu (osim velikih dubina) i slojevi „između” dna i površine. Najčešće se koriste za brzu pretragu odseka, ivica rastinja/granja u vodi, uz okomite „zidove” gde riba može da bude u svim slojevima, uz samu strukturu. Najčešća prezentacija se svodi na navođenje voblera (odgovarajućih karakteristika) na zamišljenu ili poznatu tačku gde bi trebalo da bude grabljivaca. Zvuči prosto, ali traži i dosta podataka koji moraju da se uzmu u obzir da bi ribolov bio zabava a ne maltretiranje i bespotrebno gubljenje varalica. Osnovni podaci koji se odnose na dubinu zaranjanja mogu da budu zbunjujući i ljudi u glavnom […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Osnovne nezakačive montaže 2

Pored gumica montiranih na worm udice, postoji ceo niz hibridnih formi klasičnih varalica sa gumicama i dobar broj poluzakačivih spinnerbaita, buzzbaita, jerkova, voblera, topwatera, kao i stare, poznate forme nezakačivih kašika ili spinera. Ograničenja u ovoj oblasti se odnose na mogućnosti dorade ili obrade materijala, malo praktičnog poznavanja rada ručnim alatima i/ili žicom. U svakom slučaju varijante i mogućnosti su velike, i odnose se na mnoge segmente i tehnike varaličarenja, od jigovanja smuđa ili soma u reci do rada u plitkim stajaćim zatravljenim vodama. Vrlo lake za doradu su već postojeće varalice, kašike i spineri, kojima je potrebno promeniti trokrake udice worm ili udicama sa štitnicima (najčešće od tanke žice), ili napraviti poluzakačive forme stavljanjem dvokrakih umesto trokrakih udica, što […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Štuka i netipične varalice 1

Štuka mi je već decenijama najvažnija i najizazovnija varaličarska vrsta, a pošto mi je ribolov bassa ređe dostupan, ona služi i kao test-riba za mnoge basovske varalice/tehnike. Tokom godina uporednog varaličarenja obe vrste, pokazalo se da su mnoge varalice podjednako uspešne jer i štuka i bass su (u svom okruženju) na vrhu lanca ishrane, i samo jedno drugom mogu predstavljati realnu konkurenciju, dok sve ostalo može biti samo plen. To dokazuju i mnoge životinjice/ptice pronađene u stomacima obe vrste. Na stajaćim/sporotekućim vodama, punim lokvanja, trske i trave obe vrste se skoro identično pozicioniraju u fazi lova, pa ih je lako locirati. Često nisam bio siguran koja riba je uzela varalicu na određenom mestu, pošto je (vrlo često-ne uvek) i sam […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Osnove zimskog varaličarenja 3

Period „prave zime” je najčešće od sredine decembra pa sve do pojave prvih bujica nastalih topljenjem snega, ili početka nešto toplijih padavina, obično tek početkom marta, uz znatno produženje dana i temperaturni „skok” vode od 1-2ºC. U tom periodu, pri rasponu temperature vode između 0,5 i 3ºC, riba je skoncentrisana u zimskim staništima i slabo pokretna. Metabolizam je na minimumu, uz dane pojačane aktivnosti, obično u periodu punog i mladog meseca, a posebno u danima toplijim od prosečnih, bilo da su kišoviti ili sunčani, obično praćeni slabijim vetrovima iz južnog pravca koji lagano greju vodu. Ribolov u tim uslovima zna da bude veoma naporan, naročito iz čamca. Iako je ribica-mamac sigurno najbolja za lov ekstremno skoncentrisanih grabljivica, moja preporuka za […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Osnove zimskog varaličarenja 2

U prvoj, jesenjoj fazi, riba polako zauzima mesto po najdubljim virovima (manjih reka) ili najzaklonjenija mesta (na velikim rekama) koja imaju povoljnu dubinu i položaj. Uglavnom su delovi reke iza napera-traverzni ili duboke rupe u tzv. lakat krivinama mesta koja obezbeđuju povoljne uslove za prezimljavanje. To mogu da budu i veći objekti na otvorenoj vodi, stenje i kamenjari ili neravnine na dnu. Često su to zaglavljene veće količine panjeva koje formiraju pogodno strujanje vode i zaklon čak i pri većem porastu vode. Glavno je da se voda „cepa” i slabi u toj meri da je moguć boravak bez utroška energije za održanje u jakoj struji. To je doba velike sezonske migracije, poznate većini varaličara, gde se iz dana u dan […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Osnove zimskog varaličarenja 1

Za sve hladnokrvne organizme zima je veliki izazov. Sve aktivnosti se smanjuju do granice opstanka, potrebe se redukuju i samim time i opšta aktivnost. U ribljem svetu to je smanjena ishrana, smanjena pokretljivost i najčešće grupisanje po vrstama i/ili uzrasnim kategorijama. Grabljivice se ponašaju kao i sve druge vrste, sa tom razlikom što su uvek u blizini manjih vrsta, pa ih najčešće možemo locirati po zimovnicima bele ribe. U rekama su to mesta sa dovoljnom dubinom, zaklonjena od glavne struje, sa većom koncentracijom manjih vrsta, koje služe za ishranu. Pošto je svim vrstama metabolizam usporen nema opasnosti da riba samu sebe uništi, ali zato je tu čovek koji remeti biološku ravnotežu, pa bi morali da vodimo računa o količini izlova, […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment

Teorija i praksa

Oktobar je, verovatno, najbolji ribolovni mesec u godini, jer su sve ciljne vrste u fazi intenzivnog, predzimskog hranjenja. Teorija kaže da tada treba ići u ribolov sa povećanim šansama za ulov krupnijih, čak i kapitalnih riba. U praksi često, a ova godina potvrđuje da je tako, uslovi govore da nema ništa od lepih ulova, izostaju izraženi cugovi, i riba se lovi sporadično i retko. Čak i oni koji su odlično opremljeni čamcima i sonarima, poznaju mesta i riblje navike, imaju vrlo prosečne, čak slabe ulove, neadekvatne uloženom trudu (i novcu). Nemoguće je pobrojati sve faktore koji utiču na povećanu (ili smanjenu) aktivnost riba, ali sve se svodi na nekoliko osnovnih parametara. Prvo je prisustvo riba; drugo prepoznavanje uslova u trenutku […]

Posted in Teorija i praksa | Leave a comment