Teška štuka

Štuka (i druge grabljivice) u prelasku iz neutralne u aktivnu fazu hranjenja uglavnom prilazi obali, vrlo često baš uz očišćena (lako dostupna) mesta jer se tu često baca primama, okuplja se sitna riba i svi lako dolaze do hrane.

Grabljivica je u fazi čekanja, vrebanja potencijalnog lakog obroka, i sve što ispunjava te uslove biće napadnuto, pomalo stidljivo, ali sa dobrim šansama za ulov. Riba se lovi u prvih par zabačaja, dok još nije svesna našeg prisustva. Prilazite vodi tiho, stavite polarizacione naočale i pokušajte da zabacite odabranu varalicu sa nekoliko metara razdaljine od mesta na kome se ugodno stoji. Za te prilike su idealni suspending minnow vobleri, sporotonući jerkovi, neotežani spineri, gumice na lakim glavama ili nešto iz bassovskog gumenog asortimana. Nešto što može da prođe izazovno i sporo kroz vodu koja je prilično plitka i u glavnom zatravljena! U tim uslovima su se bolje pokazale nešto manje varalice jer manje bućkaju i zapinju, što će sigurno oterati potencijalni ulov.

Setite se koliko ste puta videli virove od preplašene ribe u samoj obali dok ste prilazili lepo raskrčenom mestu. Po nekoj mojoj statistici oko 30% riba sam ulovio upravo na takvim mestima i na taj način, a nekih dana je sva iole aktivna riba bila u samoj obali ili neposredno uz najbliži odsek. Sredina vode nije davala ništa, ili je bilo retko i sitno, a ribu ste mogli da ulovite samo ako ste za nju ostali nevidljivi.

To su vrlo teški i potencijalno frustrirajući dani koji traže veliku koncentraciju, vrlo precizne zabačaje, uglavnom veoma sporu prezentaciju uz puno spadanja ulova. To je situacija koja će vas naučiti da ne postoji jedna varalica i jedna prezentacija, nego da je svaki dan u nekoliko drugačiji.

Pozdrav

Ostavite odgovor