Veoma teški jigovi

Pod pojmom „veoma teški jig” se podrazumeva korišćenje znatno većih težina od potrebnih, bez obzira na to da li su uslovi na vodi takvi da nameću korišćenje velikih težina zbog dubine i protoka. Negde je ekstremna težina 40 gr., a negde je i to malo da uopšte „spustite” varalicu na dno, pa se ne radi o klasičnom jigovanju težim varalicama nego o posebnom vidu varaličarenja u uslovima koji su atipični, a riba neaktivna.

Situacija je tipska; radite na mestu koje najčešće „drži” grabljivce preko dana, u neaktivnoj (uglavnom neutralnoj) fazi kada se sklanjaju od glavne struje i sa mesta na kojima se hrane/love. Ni jedna uobičajena varijanta ne daje rezultate, i osim nekakvih neodređenih kontakata nemate naznaku da tu uopšte ima ribe…

Za određeno mesto je dovoljna radna težina oko 15grama jer omogućava brzo spuštanje na dno i stalni kontakt sa njim, a da ga pritisak vode ne smiče brzo. Jednom rečju, idealna opcija za jig, ali se ništa ne dešava… Pokušavate sa promenom veličine i/ili boje gumice, sa manjim korekcijama u težini glave, ali rezultata nema… U tim situacijama se veoma često (suviše često da bi bilo slučajno!) dešava da tek glave od preko 40 grama (tri puta teže od dovoljne) počinju da interesuju grabljivce, i da reaguju tek na takvu prezentaciju! Izgleda da je neophodno da se varalica kreće u takvim skokovima da (zbog težine) veoma jako udara po dnu i na taj način privlači grabljivce (posebno smuđa). Takođe, omogućava povlačenje po dnu, relativno duge pauze i ležanje varalice na dnu, što omogućava neaktivnom grabljivcu da se približi, a često i da pokupi varalicu u fazi mirovanja. U koliko se riba ne javlja na učestale duže pauze i gume srednje veličine, za početak treba malo smanjiti veličinu same varalice, pa ako ni to ne daje rezultat treba ići na povećanje varalice i/ili promenu iz aktivne (šed, twister) u pasivnu (stik, V-tail, pintail) formu silikonca. U tim slučajevima su posebno efikasne „ruske” varalice kao što su Porolon i Mandula jer su plivajuće (za razliku od standardnih gumica), a korišćenje čeburaški u ovakvom ribolovu povećava procenat sigurnog kačenja ribe zbog zglobne veze između (preteške) glave i naoružanog dela varalice. Veoma često olovne glave sa udicom (klasične jig glave) u tim težinama ne odgovaraju jer se lovi relativno sitnija riba (uobičajenih gabarita) pa ne može da se zakači na udicu veličine 7/0 i veću, koja je primerena težini glave… Tu je čeburaška u velikoj prednosti jer omogućava rad i sasvim malim varalicama i odgovarajućim udicama, primerenim ribama klase 500gr-1kg, sa otežanjima od najčešće 40 i 50 grama(!) bez mnogo promašaja i spadanja, što je u korišćenju klasične opreme skoro nemoguće.

Uz ove (ekstremne) varijante, veoma efikasni su i razni pilkeri sličnih težina koji uz efekat udaranja o dno imaju i podrhtavanje prilikom pada i povlačenja, pa love i bez dodatka gumica. Dovoljna je solidna trokraka ili (još bolje dve jednokrake) za veliku efikasnost takvih varalica. Kada se lovi u zimskim i letnjim uslovima, neaktivna riba na mestu gde se odmara, dobro je staviti na udice nešto perja, fleša ili nekog sličnog mušičarskog materijala jer će riba u tom slučaju znatno lakše usisati udicu dok je varalica statična na dnu.

Osim ovoga, dosta često se i dodatak strimera ili malog gumenog stika kao predveza, dignutog oko 50cm. od osnovne varalice pokaže kao veoma efikasno i omogućava da se  „pokupi” još neka riba ili neočekivani ulov (deverika, cverglan, bucov, šaran…). Interesantno i neočekivano…

Iako je ova tehnika najefikasnija u lovu iz čamca, veoma lepe rezultate daje i sa obale i može da se primenjuje skoro svuda, i u tekućim i u stajaćim vodama, plitkim i dubokim…

crna