Vobleri zimi

Iako su vobleri varalice tipične za topliji period godine, njima je veoma produktivno loviti i u zimskom periodu, dok vremenski uslovi to dozvoljavaju… Grabljivice, pre svega smuđ, štuka i bandar i u vreme najvećeg hlađenja vode izlaze (u periodima aktivnog hranjenja) u veoma plitke partije, naročito ako su u blizini većih jama-zimovnika. Aktivna riba, svaka u „svoje vreme”, izlazi na obode zimovnika, a često i na obližnje sprudove, uz kamene regulacije i plitke limane, mesta na kojima se okuplja sitna bela riba, peš ili sitni primerci (cele godine aktivnog) bandara. Danju se uglavnom lovi štuka i bandar, ponekad i bucov, a noću najčešće smuđ, mada sam dosta puta imao i bucova i štuku, naročito kada se lovilo dubokoronećim voblerima (najbolje sporoizranjajućim ili suspend). Relativni problem je „dostizanje” dubine, ali skoro nikada se ne lovi na dubinama većim od 3 metra, naročito na manjim rekama, gde je većina zimovnika jedva nešto dublja…  Jedina relativno  „nepokretna” vrsta zimi je som koji se ponekad može uloviti u samom zimovniku, najčešće u najdubljem delu jame, na jigove ili glavinjare.

Tehniku lova određuje pozicija ribe, pa se najčešće pokriva ulazni i/ili izlazni deo zimovnika, uključujući i obližnje plitke delove i obodni (plitki) deo jame, limane nastale strujanjem u (najčešće) oštrim krivinama reka (koje tako i formiraju priobalne jame-zimovnike). U zimskim mesecima aktivnost riba je sporadična i relativno retka jer se čuva energija za preživljavanje. Ipak, ako je koncentracija riba velika, uvek jedan broj jedinki ima potrebu za hranom, pa se izvlači sa dna zimovnika na znatno plića mesta koja je znatno bolje pretresti umereno brzim i detaljnim pretraživanjem voblerima nego jigovima. Efikasnost jiga je velika, ali kod zimske ribe, usporene i pre u neutralnom nego aktivnom modu, vobleri (uopšte, varalice sa više udica) daju mnogo veći procenat kačenja od jig-udice. Retki su momenti kada riba napada plen energično kao u doba tople vode, najčešće su to blaga zaustavljanja, nešto što podseća na neku vrstu grebanja, vrlo lagani udarci, slični udaru u neku tanku granu ili pokupljen plivajući list. Zaustavljanje traje dosta kratko i često nismo ni svesni da imamo ribu na štapu, naročito u lovu jigom. Toga postajemo svesni kada u nameri da „oslobodimo” varalicu cimnemo štapom i na kratko imamo ribu – dok ne ispljune mamac. Prednost voblera je u tome što i jedva primetni udarci daju znatno veće mogućnosti za realizaciju, čak i sa našom (najčešće) zakasnelom reakcijom. Na terenima gde je to moguće, odlični rezultati se postižu korišćenjem glavinjara, varalicom koja je u suštini vobler, a tehnikom koja je najsličnija korišćenju jig-a. Riba ovakve varalice napada instiktivno, često da bi oterala uljeza… Udarci neutralne ribe su i u periodu tople vode veoma neodređeni i slabi, zimi je detekcija još teža, a ulov veoma neizvestan kada se lovi samo jig-om.

Naravno da ribolov voblerom ima mnoga ograničenja, ali u situacijama kada se grabljivac aktivira u plićim, priobalnim delovima imaćete mnogo bolju realizaciju prilikom onih nekoliko kontakata sa ribom u toku dana samim tim što imate dve-tri slobodne udice koje su blizu, na kompaktnom telu voblera. Ukoliko teren dozvoljava rad dubokoronećim voblerima, najbolji izbor su neutralni ili sporoizranjajući, šed forme, a prave ih svi poznati proizvođači, što dosta govori o njihovoj upotrebljivosti. Sama tehnika je prilično prosta i sastoji se u detaljnom pretraživanju lokacije, sa kraćim (u slučaju plivajućeg voblera) ili duuugačkim pauzama (kada lovite suspenderima), uz obavezni, povremeni tvič (to podiže atraktivnost i kod dubokoronaca), da u pauzi između pokreta podsetite predatora da je to potencijalni plen. Veličina voblera je bitna, a veći je bolji(!), kako već to često bude u životu… I u radu plitkoronećim voblerima, veći su bolji, ali ne treba preterivati u dimenzijama i ići na minnow preko 15cm. U koliko radite suspenderima imajte na pameti da većina njih zaranja između 1 i 1,5m, a veći idu i do 2metra, pa je i to razlog da ne preterujete u veličini. Veliki broj pogodnih mesta su između 1 i 3 metra dubine, uz nagli pad na obodima samog zimovnika. Riba je često u čudnom modu, pa može da lebdi u sloju između 1 i 1,5m na mestima koja imaju prosečno 3-4m dubine, i to treba sporadično proveravati, najbolje plitkoronećim suspend voblerima tehnikom koja se sastoji većinom od povremenih tvičeva i držanja varalice „u mestu”. Ista tehnika je i za dubokoroneće voblere, a radnja se ponavlja kada struja izbaci vobler iz zone u kojoj se lovi.

Lov voblerima (posebno suspending) je najbolji na stajaćim (jezera) i sporotekućim vodama tipa velikih kanala (kojih ima dosta u Vojvodini) i na rekama koje su usporene mnogim branama, najčešće u području oko samih brana, kao i u dubljim rukavcima u kojima je strujanje malo ili ga nema, a potencijalno su dobra mesta za zimovanje i, vrlo često, mrest u proleće.

Nesa---Potpis smanjen