Zimski ribolov neaktivne ribe

Grabljivci su u većem delu dana neutralno-negativni (nisu u aktivnom lovu), ali skoro uvek mogu da se provociraju na neku vrstu napada. Nekada je to nerviranje „uljeza” u zoni koja služi za odmor; nekada je slabo pokretna atraktivna stvar koja prosto moli da bude pojedena; često suviše aktivna i živahna varalica u prolazu kroz „teritoriju” provocira instiktivni napad… Sve te reakcije su veoma blage (u odnosu na napade prilikom aktivnog lova), pa ih je i nešto teže detektovati. Često je to gubitak težine-otpora varalice, nešto što podseća na grebanje ili prelazak preko nečega na dnu. Mnogo puta (najčešće prilikom lova jigovima) pratimo udarac glave o dno, a udarac ribe je skoro isti kao dodir dna. Ako ga ne prepoznamo i kontriramo trenutno, samo uz božiju pomoć ulovimo ribu jer se „sretno” sama zakačila za udicu (što je, ipak, ređe od spadanja). To su ona famozna: „samo sam osetio otpor i otresanje glavom” spadanja nastala zbog pada koncentracije, nedovoljno iskustva i teških uslova za lov (velika daljina i/ili dubina, jak vetar, rad teškim-neosetljivim priborom)… U svakom slučaju, to se dešava SVIMA; čak i onima koji skoro svakodnevno idu u ribolov, a ne samo vikend-rekreativcima. Problem je detekcija, pa osetljivost pribora ima veću važnost od ostalih karakteristika! Više uspeha ćete imati sa kratkim, brzim i elastičnim štapom manje (neophodne) težine bacanja; što tanjom strunom (zimi možda bolje fuzijom) i kontriranjem na sve sumnjive situacije. Kontre ne moraju da budu jake; bitno je proveriti šta se tačno dešava na dnu i kasnije nastaviti prezentaciju ako nema ribe „na štapu”.

Pojedine situacije su posebno teške. Rad suspending voblerima (kojima se itekako dobro lovi zimi), sa mnogo pauza, labavom strunom i inače slabašnim napadima neaktivne ribe! Zaboravite vaš omiljeni H ili XH komplet. Morate da osetite vobler na 15-30m, da se ne desi da udarci (uopšte nije retkost u hladnom periodu) budu samo prestanak vibriranja voblera, traju sekundu i dalje sve ide kao pre. Samo što niste ništa ulovili! Ili jig (za neaktivnu ribu uvek pre čeburaška) koji MORA da „odleži” na dnu neko vreme; od 5-6 sekundi do gotovo minut! Uz sve to su i udarci veoma blagi, a struna poluopuštena. Najčešća detekcija je pokretanje same strune, bilo da blago poskoči ili kolabira, što je posebno teško ispratiti kada ima vetra ili je veoma daleko-duboko… U „dobre udarce” spadaju lagana zatezanja ili pojava težine na štapu! Ono ostalo je veoma teško detektovati…

Uz sve to, neaktivna riba se nalazi ili u najdubljim delovima jama ili u najgorim naslagama granja i panjeva, i tu je treba i naći i provocirati, a to zaista traži veoma precizan i uporan rad. Čak i na mestima gde je riblji fond bogat teško je zimi pronaći i navesti na saradnju ribu kojoj je metabolizam inače na minimumu. Naravno da je najprijatniji momenat aktivacija grabljivica (koji zbog zimskog koncentrisanja u velika jata mogu da daju neverovatne ulove), ali to su retke situacije u zimskim uslovima (mnogo ređe nego leti). Za najveći broj zimskih izlazaka moramo da se spremimo za lov neaktivne ribe i da tome prilagodimo i izbor varalica i pribor koji ne treba da bude grub. Istina je da se često riba lovi i daleko i duboko, ili mora malo na silu da se „vadi” iz granja-panjeva, ali otpor koji pruža u hladnoj vodi nije veliki i pribor klase ML, M i MH završava najveći deo posla.

Što se varalica tiče, verovatno su najbolji jigovi sa namirisanim gumicama, češće stik forme nego šed/tvister. Dugačka „lerovanja”, uz pokoji diskretan pokret, pre daju ribu nego postojan rad živahnih gumica. Drop-šot spada u bolje zimske „gumarske” tehnike, provereno. Glavinjare, kojima je najbrže pretražiti veće površine, najčešće daju instiktivne napade uznemirene ribe u fazi mirovanja. Na taj način ima ulova, ali podjednako često se na taj način locira riba kojoj se ponudi neka sporo prezentovana gumica. Tamo gde je to moguće, treba loviti voblerima jer su najbolji u realizaciji napada neaktivne ribe (slično glavinjarama). Uz to, korišćenjem suspend voblera dajete ribi više razloga za napad na spor i privlačan budući obrok. Takođe, vobler koji lebdi nedaleko od dna, uvek bude viđen, što nije sigurno kada su jigovi u pitanju.

U svakom slučaju, zimski period je verovatno najteži za rad, mogućnosti za ulov su nešto veće, a mogućnost ulova kapitalnih grabljivica je na najvišem nivou u toku godine. Zato je i poseban izazov loviti najfinijim mogućim priborom, vrlo često, krupne ribe.

Puno uspeha i sreće svima koji se odluče za lov u zimskoj sezoni!

Nesa---Potpis smanjen