Zimsko varaličarenje grgeča

Kod nas su (uobičajene) zime uglavnom nedovoljno hladne da bi se na stajaćim vodama većeg gabarita i dubine formirao dovoljno čvrst led koji omogućava ribolov kroz tzv. oduške, ali dovoljno debeo da ribolov u dosta dugom periodu bude nemoguć. Ova zima (2017/18) je bila izuzetno topla, skoro mediteranska, sa svega par kratkotrajnih zaleđivanja, što je omogućilo ribolov bez prekida, uz dosta dobre rezultate…

Imali smo priliku da potvrdimo ono što smo iz prakse znali, a i nešto novo se naučilo… Pratili smo pomeranje ribe od prvih dubljih platoa u novembru do januarsko-februarskog neaktivnog grabljivca koji je naselio najdublje rupe i odseke na dnu.

Onog momenta kada se voda „prevrnula” i nestala termoklina, riba se spustila na dno i u zavisnosti od dva faktora, temperature vode i/ili stepena aktivnosti boravila na plićim (bližim) platoima (kada smo mogli da ih lovimo na sve moguće varalice, uz aktivne napade čak na par metara od dna), ili je bila grupisana u jame ili „stepenice” na najvećim dubinama (daleko) i uglavnom negativno-neutralna. Ta dva ekstrema u aktivnosti (a često je bilo sve izmešano u jednom ribolovnom danu), su tražili dosta eksperimentisanja i veoma aktivan ribolov. Grgeč je jatna lutalica, čak i u periodima smanjene aktivnosti, pa ga, slično smuđu, treba stalno tražiti. U periodima izražene aktivnosti glavinjare i jig-glave sa nekim šedom/tvisterom su bile najizdašnije. Za neutralnu ribu su čeburaške naoružane parolonom, mandulom ili no-action silikoncem bile dobitna kombinacija, s tim što su manje aktivne ribe „kupile” varalicu koja je nekoliko sekundi bila nepokretna, a u nešto aktivnijem modu nije trebalo praviti duge pauze nego samo usporenu prezentaciju… U fazama slabije aktivnosti strimeri (kao predvezi) su bili najbolja opcija i davali su više ribe od svih drugih metoda. Potvrdilo se generalno iskustvo da aktivan predator napada varalicu, a neaktivan češće napadne strimer ili veoma malu no-action gumicu, udaljenu oko pola metra od glavne varalice. Svaka od ovih prezentacija zahteva i drugačiji pribor i montažu, pa je optimalno bilo nositi dva štapa u rasponu bacanja 5-15 i 7-21gr. Krajem zimskog perioda (tokom februara), nekoliko puta je dobro došao štap klase MH, koji je služio za duge izbačaje varalica teških između 20 i 30 gr. jer se lovilo ekstremno daleko i na dubini oko 10 m.

U situacijama kada nije bilo odziva ni na najsporije prezentacije standardnih varalica, Otvodnoi povodok i Karolina su pokazali prednosti veoma dugačkih predveza i veoma dugačkih pauza, a izostajanje jasnih napada je kompenzovala potreba grgeča da se sa plenom udalji od ostatka jata, pa smo imali udarce koji su se manifestovali kao povlačenje sistema ili neko neodređeno (ali jasno) pokretanje varalice u fazi mirovanja. Istovremeno, veoma jaki udarci su bili u fazi pokretanja sistema sa dna kada je do tada neodlučni grabljivac na brzinu napao, da mu plen ne pobegne. Veoma efikasno je „protresanje” sistema posle pauze, a pre sledećeg skoka/privlačenja, i tu je Otvodnoi povodok (Moskva-rig) najbolja montaža koju sam probao.

Najčešći scenario ulovu negativno-neutralne ribe je lagano-nežno zatezanje sistema posle više sekundi stajanja u mestu, a idealne gume za to su u formi stika ili šeda (No-action), po mogućnosti obogaćene nekim atraktorom. Gde je to moguće, treba koristiti otvorenu udicu dužeg vrata, a standardno radi izdužena worm-udica, inače namenjena stik-formi silikonca. Najbolje rezultate smo imali na YUM Dinger 3″(7,5cm) tamnijih dekora, a slično bi bilo i sa nekim proizvodom tog tipa od drugih renomiranih proizvođača, kao što je Berkley Gulp i slično. Pored nepokretnog mamca, veliku ulogu ima i ceo spektar feromona koji daje privid lakog plena. Poput lepog kolača na tanjiru; onako, usput…

Najvažniji posao je bio naći trenutno boravište ribe, a za pažljive pretraživače nije bilo problema jer se i neaktivan grgeč „javi” na neki način. Ne možeš ga uloviti na čeburašku ili jig, ali imaš neki kontakt sa ribom (najčešće u pauzi) i tvoje je da se prilagodiš. Naravno da ima perioda kada je dovoljno da varalica prođe određenu zonu i da imate tipični „smuđevski” udarac. Tada je lako… Češće su situacije u kojima riba prati i povremeno „kljucne” ili „štipne” varalicu, pa je potrebno pauzirati i/ili povremeno u mestu protresti varalicu. Zbog toga je od velike važnosti raditi montažom koja omogućava veliku pokretljivost samog mamca, da se omogući relativno neutralno raspoloženoj ribi da usisa plen bez otežanja i da ga zadrži dovoljno dugo u ustima da bi mogli da kontriramo. U celoj priči ima još dosta detalja, ali to je u domenu mašte i snalažljivosti svakog od nas. Eksperimentišite sa montažama i načinima vođenja varalica, to je mnogo bitnije od same varalice.

Pozdrav.

Nesa---Potpis smanjen